Мусхаф, страница 449
-
وَجَعَلْنَا ذُرِّيَّتَهُ هُمُ الْبَاقِينَ
и само смо његове потомке оставили у животу,
37:77 -
وَتَرَكْنَا عَلَيْهِ فِي الْآخِرِينَ
и у каснијим нараштајима му сачували спомен.
37:78 -
سَلَامٌ عَلَىٰ نُوحٍ فِي الْعَالَمِينَ
Мир и спас Ноју од свих светова!
37:79 -
إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجْزِي الْمُحْسِنِينَ
Ми тако награђујемо оне који раде добра дела,
37:80 -
إِنَّهُ مِنْ عِبَادِنَا الْمُؤْمِنِينَ
он је био слуга Наш, верник,
37:81 -
ثُمَّ أَغْرَقْنَا الْآخَرِينَ
а остале смо затим потопили.
37:82 -
وَإِنَّ مِنْ شِيعَتِهِ لَإِبْرَاهِيمَ
Исте вере као и он био је и Аврам,
37:83 -
إِذْ جَاءَ رَبَّهُ بِقَلْبٍ سَلِيمٍ
кад је своме Господару дошао искреног срца,
37:84 -
إِذْ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوْمِهِ مَاذَا تَعْبُدُونَ
кад је своме оцу и своме народу рекао: „Шта то ви обожавате?
37:85 -
أَئِفْكًا آلِهَةً دُونَ اللَّهِ تُرِيدُونَ
Зар желите лажна божанства уместо Аллаха?
37:86 -
فَمَا ظَنُّكُمْ بِرَبِّ الْعَالَمِينَ
И шта о Господару светова мислите?“
37:87 -
فَنَظَرَ نَظْرَةً فِي النُّجُومِ
И он баци поглед на звезде,
37:88 -
فَقَالَ إِنِّي سَقِيمٌ
па рече: “Ја сам болестан!”
37:89 -
فَتَوَلَّوْا عَنْهُ مُدْبِرِينَ
И они га оставише, окрећући се од њега.
37:90 -
فَرَاغَ إِلَىٰ آلِهَتِهِمْ فَقَالَ أَلَا تَأْكُلُونَ
A он се њиховим киповима прикраде, па их упита: „Зашто не једете?
37:91 -
مَا لَكُمْ لَا تَنْطِقُونَ
Шта вам је па не говорите?“
37:92 -
فَرَاغَ عَلَيْهِمْ ضَرْبًا بِالْيَمِينِ
И кришом им приђе ударајући их десном руком,
37:93 -
فَأَقْبَلُوا إِلَيْهِ يَزِفُّونَ
па му народ журећи дође.
37:94 -
قَالَ أَتَعْبُدُونَ مَا تَنْحِتُونَ
„Како можете да обожавате оне које сами клешете?“ Упита,
37:95 -
وَاللَّهُ خَلَقَكُمْ وَمَا تَعْمَلُونَ
„кад Аллах ствара и вас и оно што направите?“
37:96 -
قَالُوا ابْنُوا لَهُ بُنْيَانًا فَأَلْقُوهُ فِي الْجَحِيمِ
„Припремите за њега ломачу“, повикаше, „па га баците у ватру!“
37:97 -
فَأَرَادُوا بِهِ كَيْدًا فَجَعَلْنَاهُمُ الْأَسْفَلِينَ
И хтели су да му направе замку, али Ми њих учинисмо најпониженијим.
37:98 -
وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهْدِينِ
„Идем тамо где ми је мој Господар наредио“, рече, „Он ће ме упутити где треба.
37:99 -
رَبِّ هَبْ لِي مِنَ الصَّالِحِينَ
Мој Господару, даруј ми честит пород!“
37:100 -
فَبَشَّرْنَاهُ بِغُلَامٍ حَلِيمٍ
И Ми смо га обрадовали дечаком благе нарави.
37:101 -
فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ السَّعْيَ قَالَ يَا بُنَيَّ إِنِّي أَرَىٰ فِي الْمَنَامِ أَنِّي أَذْبَحُكَ فَانْظُرْ مَاذَا تَرَىٰ ۚ قَالَ يَا أَبَتِ افْعَلْ مَا تُؤْمَرُ ۖ سَتَجِدُنِي إِنْ شَاءَ اللَّهُ مِنَ الصَّابِرِينَ
И кад је он одрастао толико да је почео у послу да му помаже, Аврам рече: „О мој синко, у сну сам видео да треба да те закољем, па шта ти мислиш?“ „О оче мој“, рече, „поступи онако како ти се наређује; видећеш, ако Аллах да, да ћу све издржати.”
37:102
Превод: Центар за превођење „Руввад“