Сура 4 Ен-Ниса (Жене)

  1. الَّذِينَ يَتَرَبَّصُونَ بِكُمْ فَإِنْ كَانَ لَكُمْ فَتْحٌ مِنَ اللَّهِ قَالُوا أَلَمْ نَكُنْ مَعَكُمْ وَإِنْ كَانَ لِلْكَافِرِينَ نَصِيبٌ قَالُوا أَلَمْ نَسْتَحْوِذْ عَلَيْكُمْ وَنَمْنَعْكُمْ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ ۚ فَاللَّهُ يَحْكُمُ بَيْنَكُمْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ۗ وَلَنْ يَجْعَلَ اللَّهُ لِلْكَافِرِينَ عَلَى الْمُؤْمِنِينَ سَبِيلًا

    оне који ишчекују шта ће да буде са вама. Па ако вам Аллах дарује победу, они говоре: „Зар нисмо били уз вас“, а ако срећа послужи невернике, онда говоре њима: „Зар нисмо могли да вас победимо, и зар вас нисмо одбранили од верника?!“ На Судњем дану Аллах ће свима да вам пресуди! А Аллах неће да пружи прилику неверницима да униште вернике.

    4:141
  2. إِنَّ الْمُنَافِقِينَ يُخَادِعُونَ اللَّهَ وَهُوَ خَادِعُهُمْ وَإِذَا قَامُوا إِلَى الصَّلَاةِ قَامُوا كُسَالَىٰ يُرَاءُونَ النَّاسَ وَلَا يَذْكُرُونَ اللَّهَ إِلَّا قَلِيلًا

    Лицемери, заиста, настоје да преваре Аллаха, а Он ће њих да надмудри. Када устају да молитву обављају, мрзовољно се дижу и приказују се свету, а Аллаха само мало спомињу.

    4:142
  3. مُذَبْذَبِينَ بَيْنَ ذَٰلِكَ لَا إِلَىٰ هَٰؤُلَاءِ وَلَا إِلَىٰ هَٰؤُلَاءِ ۚ وَمَنْ يُضْلِلِ اللَّهُ فَلَنْ تَجِدَ لَهُ سَبِيلًا

    Колебају се између веровања и неверовања, нити су са овима нити са онима. А ономе коме Аллах да па је у заблуди нећеш наћи пут ка Упути.

    4:143
  4. يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لَا تَتَّخِذُوا الْكَافِرِينَ أَوْلِيَاءَ مِنْ دُونِ الْمُؤْمِنِينَ ۚ أَتُرِيدُونَ أَنْ تَجْعَلُوا لِلَّهِ عَلَيْكُمْ سُلْطَانًا مُبِينًا

    О ви који верујете, не узимајте за заштитнике и пријатеље невернике уместо верника! Зар хоћете да пружите Аллаху очигледан доказ против себе?!

    4:144
  5. إِنَّ الْمُنَافِقِينَ فِي الدَّرْكِ الْأَسْفَلِ مِنَ النَّارِ وَلَنْ تَجِدَ لَهُمْ نَصِيرًا

    Лицемери ће, заиста, да буду на самом дну Пакла и ти нећеш да им нађеш помагача.

    4:145
  6. إِلَّا الَّذِينَ تَابُوا وَأَصْلَحُوا وَاعْتَصَمُوا بِاللَّهِ وَأَخْلَصُوا دِينَهُمْ لِلَّهِ فَأُولَٰئِكَ مَعَ الْمُؤْمِنِينَ ۖ وَسَوْفَ يُؤْتِ اللَّهُ الْمُؤْمِنِينَ أَجْرًا عَظِيمًا

    Осим оних који се покају и поправе и који чврсто Аллаха прихвате и веру своју у Аллаха искрено испоље, они ће да буду са верницима, а Аллах ће, сигурно, верницима велику награду да подари.

    4:146
  7. مَا يَفْعَلُ اللَّهُ بِعَذَابِكُمْ إِنْ شَكَرْتُمْ وَآمَنْتُمْ ۚ وَكَانَ اللَّهُ شَاكِرًا عَلِيمًا

    Зашто би вас Аллах кажњавао ако будете захваљивали и веровали!? Аллах је захвалан и све зна.

    4:147
  8. لَا يُحِبُّ اللَّهُ الْجَهْرَ بِالسُّوءِ مِنَ الْقَوْلِ إِلَّا مَنْ ظُلِمَ ۚ وَكَانَ اللَّهُ سَمِيعًا عَلِيمًا

    Аллах не воли да се о злу гласно говори, то може само онај коме је учињена неправда. А Аллах је Свечујући и Свезнајући.

    4:148
  9. إِنْ تُبْدُوا خَيْرًا أَوْ تُخْفُوهُ أَوْ تَعْفُوا عَنْ سُوءٍ فَإِنَّ اللَّهَ كَانَ عَفُوًّا قَدِيرًا

    Било да ви добро дело учините јавно, или га сакријете, или неправду опростите - па Аллах стално брише грехе и свемоћан је.

    4:149
  10. إِنَّ الَّذِينَ يَكْفُرُونَ بِاللَّهِ وَرُسُلِهِ وَيُرِيدُونَ أَنْ يُفَرِّقُوا بَيْنَ اللَّهِ وَرُسُلِهِ وَيَقُولُونَ نُؤْمِنُ بِبَعْضٍ وَنَكْفُرُ بِبَعْضٍ وَيُرِيدُونَ أَنْ يَتَّخِذُوا بَيْنَ ذَٰلِكَ سَبِيلًا

    Они који у Аллаха и Његове посланике не верују и желе да између Аллаха и Његових посланика у веровању направе разлику, па говоре: „У неке верујемо, а у неке не верујемо“, и желе да између тога некакав став заузму,

    4:150
  11. أُولَٰئِكَ هُمُ الْكَافِرُونَ حَقًّا ۚ وَأَعْتَدْنَا لِلْكَافِرِينَ عَذَابًا مُهِينًا

    они су заиста прави неверници, а Ми смо неверницима припремили понижавајућу патњу.

    4:151
  12. وَالَّذِينَ آمَنُوا بِاللَّهِ وَرُسُلِهِ وَلَمْ يُفَرِّقُوا بَيْنَ أَحَدٍ مِنْهُمْ أُولَٰئِكَ سَوْفَ يُؤْتِيهِمْ أُجُورَهُمْ ۗ وَكَانَ اللَّهُ غَفُورًا رَحِيمًا

    А оне који у Аллаха и Његове посланике верују и ниједног од њих не издвајају - Он ће, сигурно, да награди. А Аллах опрашта грехе и милостив је.

    4:152
  13. يَسْأَلُكَ أَهْلُ الْكِتَابِ أَنْ تُنَزِّلَ عَلَيْهِمْ كِتَابًا مِنَ السَّمَاءِ ۚ فَقَدْ سَأَلُوا مُوسَىٰ أَكْبَرَ مِنْ ذَٰلِكَ فَقَالُوا أَرِنَا اللَّهَ جَهْرَةً فَأَخَذَتْهُمُ الصَّاعِقَةُ بِظُلْمِهِمْ ۚ ثُمَّ اتَّخَذُوا الْعِجْلَ مِنْ بَعْدِ مَا جَاءَتْهُمُ الْبَيِّنَاتُ فَعَفَوْنَا عَنْ ذَٰلِكَ ۚ وَآتَيْنَا مُوسَىٰ سُلْطَانًا مُبِينًا

    Они којима је дата Књига траже од тебе да им са неба спустиш Књигу. Па од Мојсија су тражили и више од тога, кад су рекли: „Покажи нам Аллаха!“ Па их је, због неправде њихове, муња погодила. После су, када су им очигледни докази показани, теле за божанство прихватили, али смо и то опростили, а Мојсију смо против њих очигледан доказ дали.

    4:153
  14. وَرَفَعْنَا فَوْقَهُمُ الطُّورَ بِمِيثَاقِهِمْ وَقُلْنَا لَهُمُ ادْخُلُوا الْبَابَ سُجَّدًا وَقُلْنَا لَهُمْ لَا تَعْدُوا فِي السَّبْتِ وَأَخَذْنَا مِنْهُمْ مِيثَاقًا غَلِيظًا

    И изнад њих смо брдо дигли, због завета који су дали, и рекли смо им: „На капију погнутих глава уђите!“ И још смо рекли: „Суботу не скрнавите!“ И од њих смо чврсто обећање узели.

    4:154
  15. فَبِمَا نَقْضِهِمْ مِيثَاقَهُمْ وَكُفْرِهِمْ بِآيَاتِ اللَّهِ وَقَتْلِهِمُ الْأَنْبِيَاءَ بِغَيْرِ حَقٍّ وَقَوْلِهِمْ قُلُوبُنَا غُلْفٌ ۚ بَلْ طَبَعَ اللَّهُ عَلَيْهَا بِكُفْرِهِمْ فَلَا يُؤْمِنُونَ إِلَّا قَلِيلًا

    Зато што су завет прекршили и што у Аллахове речи и доказе нису поверовали, што су без разлога веровеснике убијали и што су говорили: „Наша срца су окорела“, Аллах је, због неверовања, њихова срца запечатио, па их само мало верује.

    4:155
  16. وَبِكُفْرِهِمْ وَقَوْلِهِمْ عَلَىٰ مَرْيَمَ بُهْتَانًا عَظِيمًا

    И због њиховог неверовања и због изношења тешке клевете против Марије.

    4:156
  17. وَقَوْلِهِمْ إِنَّا قَتَلْنَا الْمَسِيحَ عِيسَى ابْنَ مَرْيَمَ رَسُولَ اللَّهِ وَمَا قَتَلُوهُ وَمَا صَلَبُوهُ وَلَٰكِنْ شُبِّهَ لَهُمْ ۚ وَإِنَّ الَّذِينَ اخْتَلَفُوا فِيهِ لَفِي شَكٍّ مِنْهُ ۚ مَا لَهُمْ بِهِ مِنْ عِلْمٍ إِلَّا اتِّبَاعَ الظَّنِّ ۚ وَمَا قَتَلُوهُ يَقِينًا

    И због речи њихових: „Ми смо убили Месију, Исуса, Маријиног сина, Аллаховог посланика.“ А нису га убили, ни распели, већ им се причинило. Они који су се о њему у мишљењу разишли, заиста су у сумњи у погледу њега; о томе ништа поуздано не знају, само се за нагађањем поводе; а сигурно је да га нису убили,

    4:157
  18. بَلْ رَفَعَهُ اللَّهُ إِلَيْهِ ۚ وَكَانَ اللَّهُ عَزِيزًا حَكِيمًا

    већ га је Аллах уздигао Себи. А Аллах је силан и мудар.

    4:158
  19. وَإِنْ مِنْ أَهْلِ الْكِتَابِ إِلَّا لَيُؤْمِنَنَّ بِهِ قَبْلَ مَوْتِهِ ۖ وَيَوْمَ الْقِيَامَةِ يَكُونُ عَلَيْهِمْ شَهِيدًا

    И нема ниједног следбеника Књиге који, пре његове смрти, неће у њега како треба да поверује, а на Судњем дану он ће против њих да сведочи.

    4:159
  20. فَبِظُلْمٍ مِنَ الَّذِينَ هَادُوا حَرَّمْنَا عَلَيْهِمْ طَيِّبَاتٍ أُحِلَّتْ لَهُمْ وَبِصَدِّهِمْ عَنْ سَبِيلِ اللَّهِ كَثِيرًا

    И због неправде Јевреја Ми смо им нека лепа јела забранили, која су им била дозвољена, и због тога што су многе од Божјег пута одвраћали.

    4:160

Превод: Rowwad Translation Center