Сура 4 Ен-Ниса (Жене)

وَإِذَا قِيلَ لَهُمْ تَعَالَوْا إِلَىٰ مَا أَنْزَلَ اللَّهُ وَإِلَى الرَّسُولِ رَأَيْتَ الْمُنَافِقِينَ يَصُدُّونَ عَنْكَ صُدُودًا

И када им се каже: „Приступите овоме што је Аллах објавио и приступите Посланику“, видиш лицемере како се од тебе сасвим окрећу.
4:61
فَكَيْفَ إِذَا أَصَابَتْهُمْ مُصِيبَةٌ بِمَا قَدَّمَتْ أَيْدِيهِمْ ثُمَّ جَاءُوكَ يَحْلِفُونَ بِاللَّهِ إِنْ أَرَدْنَا إِلَّا إِحْسَانًا وَتَوْفِيقًا

А шта ће тек да буде када их погоди невоља због дела њихових руку, па ти дођу заклињући се Аллахом: „Ми смо само хтели да добро и право поступимо.“
4:62
أُولَٰئِكَ الَّذِينَ يَعْلَمُ اللَّهُ مَا فِي قُلُوبِهِمْ فَأَعْرِضْ عَنْهُمْ وَعِظْهُمْ وَقُلْ لَهُمْ فِي أَنْفُسِهِمْ قَوْلًا بَلِيغًا

То су они за које Аллах зна шта је у срцима њиховим, па окрени се од њих и саветуј их, и реци им оно што ће да их дотакне.
4:63
وَمَا أَرْسَلْنَا مِنْ رَسُولٍ إِلَّا لِيُطَاعَ بِإِذْنِ اللَّهِ ۚ وَلَوْ أَنَّهُمْ إِذْ ظَلَمُوا أَنْفُسَهُمْ جَاءُوكَ فَاسْتَغْفَرُوا اللَّهَ وَاسْتَغْفَرَ لَهُمُ الرَّسُولُ لَوَجَدُوا اللَّهَ تَوَّابًا رَحِيمًا

А ми нисмо ниједног посланика послали, осим да би му се покоравало уз Аллахово одобрење. А да ти они дођу када сами себи учине неправду и замоле Аллаха да им опрости, па да и Посланик замоли да им се опрости, они би видели да Аллах, заиста, прима покајање и да је милостив.
4:64
فَلَا وَرَبِّكَ لَا يُؤْمِنُونَ حَتَّىٰ يُحَكِّمُوكَ فِيمَا شَجَرَ بَيْنَهُمْ ثُمَّ لَا يَجِدُوا فِي أَنْفُسِهِمْ حَرَجًا مِمَّا قَضَيْتَ وَيُسَلِّمُوا تَسْلِيمًا

И, тако Ми Господара твога, они неће да верују све док за судију у међусобним споровима тебе не прихвате, а потом у душама својим не осете тегобу због онога што си одредио и сасвим се не покоре!
4:65
وَلَوْ أَنَّا كَتَبْنَا عَلَيْهِمْ أَنِ اقْتُلُوا أَنْفُسَكُمْ أَوِ اخْرُجُوا مِنْ دِيَارِكُمْ مَا فَعَلُوهُ إِلَّا قَلِيلٌ مِنْهُمْ ۖ وَلَوْ أَنَّهُمْ فَعَلُوا مَا يُوعَظُونَ بِهِ لَكَانَ خَيْرًا لَهُمْ وَأَشَدَّ تَثْبِيتًا

И да смо Ми њима прописали: „Да сами себе поубијају!“ Или: „Да се иселе из свога завичаја!“ Мало ко од њих би то учинио! А када би поступили онако како им се саветује, било би им боље и у вери чвршће.
4:66
وَإِذًا لَآتَيْنَاهُمْ مِنْ لَدُنَّا أَجْرًا عَظِيمًا

И тада бисмо им Ми, од Нас, велику награду дали.
4:67
وَلَهَدَيْنَاهُمْ صِرَاطًا مُسْتَقِيمًا

И на Прави пут бисмо их упутили.
4:68
وَمَنْ يُطِعِ اللَّهَ وَالرَّسُولَ فَأُولَٰئِكَ مَعَ الَّذِينَ أَنْعَمَ اللَّهُ عَلَيْهِمْ مِنَ النَّبِيِّينَ وَالصِّدِّيقِينَ وَالشُّهَدَاءِ وَالصَّالِحِينَ ۚ وَحَسُنَ أُولَٰئِكَ رَفِيقًا

Они који су покорни Аллаху и Посланику Мухаммеду биће у друштву оних које је Аллах благословио: веровесника, оних који срцем искрено и у потпуности верују, оних који су својим животима посведочили на Аллаховом путу и честитих људи, а дивно ли је то друштво!
4:69
ذَٰلِكَ الْفَضْلُ مِنَ اللَّهِ ۚ وَكَفَىٰ بِاللَّهِ عَلِيمًا

То обиље је од Аллаха и довољно је што Аллах све то добро зна.
4:70
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا خُذُوا حِذْرَكُمْ فَانْفِرُوا ثُبَاتٍ أَوِ انْفِرُوا جَمِيعًا

О ви који верујете, будите опрезни и идите у борбу у групама, или одједном сви.
4:71
وَإِنَّ مِنْكُمْ لَمَنْ لَيُبَطِّئَنَّ فَإِنْ أَصَابَتْكُمْ مُصِيبَةٌ قَالَ قَدْ أَنْعَمَ اللَّهُ عَلَيَّ إِذْ لَمْ أَكُنْ مَعَهُمْ شَهِيدًا

Међу вама има, заиста, оних који ће да оклевају, па ће, ако вас погоди невоља, такав да каже: „Сам Аллах ме благословио што са њима нисам био.“
4:72
وَلَئِنْ أَصَابَكُمْ فَضْلٌ مِنَ اللَّهِ لَيَقُولَنَّ كَأَنْ لَمْ تَكُنْ بَيْنَكُمْ وَبَيْنَهُ مَوَدَّةٌ يَا لَيْتَنِي كُنْتُ مَعَهُمْ فَأَفُوزَ فَوْزًا عَظِيمًا

А ако вас од Аллаха добро задеси, он ће, као да између вас и њега није било пријатељства, сигурно да каже: „Камо среће да сам са њима био, велики плен бих добио!?“
4:73
فَلْيُقَاتِلْ فِي سَبِيلِ اللَّهِ الَّذِينَ يَشْرُونَ الْحَيَاةَ الدُّنْيَا بِالْآخِرَةِ ۚ وَمَنْ يُقَاتِلْ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَيُقْتَلْ أَوْ يَغْلِبْ فَسَوْفَ نُؤْتِيهِ أَجْرًا عَظِيمًا

И нека се зато на Аллаховом путу верници боре против оних који живот на oвом свету купују за живот на Будућем свету, а онога ко се бори на Аллаховом путу, па погине или победи, Ми ћемо, сигурно, великом наградом да наградимо.
4:74
وَمَا لَكُمْ لَا تُقَاتِلُونَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَالْمُسْتَضْعَفِينَ مِنَ الرِّجَالِ وَالنِّسَاءِ وَالْوِلْدَانِ الَّذِينَ يَقُولُونَ رَبَّنَا أَخْرِجْنَا مِنْ هَٰذِهِ الْقَرْيَةِ الظَّالِمِ أَهْلُهَا وَاجْعَلْ لَنَا مِنْ لَدُنْكَ وَلِيًّا وَاجْعَلْ لَنَا مِنْ لَدُنْكَ نَصِيرًا

Шта је са вама па се не борите на Аллаховом путу за немоћне; за мушкарце, жене и децу који говоре: „Господару наш, избави нас из овог града чији су становници насилници, одреди нам заштитника и дај нам помагача!“
4:75
الَّذِينَ آمَنُوا يُقَاتِلُونَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ ۖ وَالَّذِينَ كَفَرُوا يُقَاتِلُونَ فِي سَبِيلِ الطَّاغُوتِ فَقَاتِلُوا أَوْلِيَاءَ الشَّيْطَانِ ۖ إِنَّ كَيْدَ الشَّيْطَانِ كَانَ ضَعِيفًا

Они који верују боре се на Аллаховом путу, а они који не верују боре се на ђавољем путу. Зато се борите против ђавољевих штићеника, а ђавоље лукавство, заиста, је слабо.
4:76
أَلَمْ تَرَ إِلَى الَّذِينَ قِيلَ لَهُمْ كُفُّوا أَيْدِيَكُمْ وَأَقِيمُوا الصَّلَاةَ وَآتُوا الزَّكَاةَ فَلَمَّا كُتِبَ عَلَيْهِمُ الْقِتَالُ إِذَا فَرِيقٌ مِنْهُمْ يَخْشَوْنَ النَّاسَ كَخَشْيَةِ اللَّهِ أَوْ أَشَدَّ خَشْيَةً ۚ وَقَالُوا رَبَّنَا لِمَ كَتَبْتَ عَلَيْنَا الْقِتَالَ لَوْلَا أَخَّرْتَنَا إِلَىٰ أَجَلٍ قَرِيبٍ ۗ قُلْ مَتَاعُ الدُّنْيَا قَلِيلٌ وَالْآخِرَةُ خَيْرٌ لِمَنِ اتَّقَىٰ وَلَا تُظْلَمُونَ فَتِيلًا

Зар ниси видео оне којима је речено: „Суздржите се од борби, већ молитву обављајте и милостињу дајте.“ А када им би прописана борба, одједном се група њих побоја људи, као што се Аллаха боји, или још више, и рекоше: „Господару наш, зашто си нам борбу прописао? Да си нам то до одређеног времена одложио!?“ Реци: „Уживање на овом свету је кратко, а онај свет је бољи за богобојазне.“ А вама, ни колико трун, неправда неће да буде учињена.
4:77
أَيْنَمَا تَكُونُوا يُدْرِكْكُمُ الْمَوْتُ وَلَوْ كُنْتُمْ فِي بُرُوجٍ مُشَيَّدَةٍ ۗ وَإِنْ تُصِبْهُمْ حَسَنَةٌ يَقُولُوا هَٰذِهِ مِنْ عِنْدِ اللَّهِ ۖ وَإِنْ تُصِبْهُمْ سَيِّئَةٌ يَقُولُوا هَٰذِهِ مِنْ عِنْدِكَ ۚ قُلْ كُلٌّ مِنْ عِنْدِ اللَّهِ ۖ فَمَالِ هَٰؤُلَاءِ الْقَوْمِ لَا يَكَادُونَ يَفْقَهُونَ حَدِيثًا

Где год били, стићи ће вас смрт, па макар били и у високим кулама! Ако их задеси какво добро, они кажу: „То је од Аллаха!“ А ако их задеси какво зло, они говоре: „То је због тебе (Мухаммеде)!“ Реци: “Све је од Аллаха!“ Па шта је са овим људима?! Они као да не разумеју шта им се говори.
4:78
مَا أَصَابَكَ مِنْ حَسَنَةٍ فَمِنَ اللَّهِ ۖ وَمَا أَصَابَكَ مِنْ سَيِّئَةٍ فَمِنْ نَفْسِكَ ۚ وَأَرْسَلْنَاكَ لِلنَّاسِ رَسُولًا ۚ وَكَفَىٰ بِاللَّهِ شَهِيدًا

Добро које те човече задеси, то је од Аллаха, а зло које те задеси, то је од тебе. А Ми смо те Мухаммеде као посланика послали људима, а Аллах је довољан сведок.
4:79
مَنْ يُطِعِ الرَّسُولَ فَقَدْ أَطَاعَ اللَّهَ ۖ وَمَنْ تَوَلَّىٰ فَمَا أَرْسَلْنَاكَ عَلَيْهِمْ حَفِيظًا

Ко се покори Посланику, покорио се и Аллаху, а ко се окрене, па Ми те нисмо послали да им чувар будеш.
4:80

Превод: Rowwad Translation Center