Сура 20 Та-Ха (Та-ха)

خَالِدِينَ فِيهِ ۖ وَسَاءَ لَهُمْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ حِمْلًا

вечно ће у казни да остану, а језив терет ће на Судњем дану да носе.
20:101
يَوْمَ يُنْفَخُ فِي الصُّورِ ۚ وَنَحْشُرُ الْمُجْرِمِينَ يَوْمَئِذٍ زُرْقًا

На Дан када ће анђео у рог да дувне - тога Дана ћемо да сакупимо невернике од страха модре,
20:102
يَتَخَافَتُونَ بَيْنَهُمْ إِنْ لَبِثْتُمْ إِلَّا عَشْرًا

и један другом ће тихо да говоре: „Нисте на Земљи боравили више од десет дана.“
20:103
نَحْنُ أَعْلَمُ بِمَا يَقُولُونَ إِذْ يَقُولُ أَمْثَلُهُمْ طَرِيقَةً إِنْ لَبِثْتُمْ إِلَّا يَوْمًا

Ми добро знамо о чему ће они да говоре кад најразборитији међу њима каже: „Остали сте само један дан.“
20:104
وَيَسْأَلُونَكَ عَنِ الْجِبَالِ فَقُلْ يَنْسِفُهَا رَبِّي نَسْفًا

А питају те о планинама, па ти реци: “Господар мој ће их у прах претворити и разасути,
20:105
فَيَذَرُهَا قَاعًا صَفْصَفًا

а места на којима су биле да остави равном ледином,
20:106
لَا تَرَىٰ فِيهَا عِوَجًا وَلَا أَمْتًا

ни удубине ни узвисине на Земљи нећеш да видиш.
20:107
يَوْمَئِذٍ يَتَّبِعُونَ الدَّاعِيَ لَا عِوَجَ لَهُ ۖ وَخَشَعَتِ الْأَصْوَاتُ لِلرَّحْمَٰنِ فَلَا تَسْمَعُ إِلَّا هَمْسًا

Тог дана ће они да се одазову гласнику, мораће да га следе и пред Свемилосним ће да се стишају гласови и ти ћеш само да чујеш шапат.
20:108
يَوْمَئِذٍ لَا تَنْفَعُ الشَّفَاعَةُ إِلَّا مَنْ أَذِنَ لَهُ الرَّحْمَٰنُ وَرَضِيَ لَهُ قَوْلًا

Тог дана ником неће да буде од користи заузимање осим ономе коме Свемилосни допусти да се за неког заузме.
20:109
يَعْلَمُ مَا بَيْنَ أَيْدِيهِمْ وَمَا خَلْفَهُمْ وَلَا يُحِيطُونَ بِهِ عِلْمًا

Он зна шта су радили и шта их чека, а они знањем не могу Њега да обухвате.
20:110
وَعَنَتِ الْوُجُوهُ لِلْحَيِّ الْقَيُّومِ ۖ وَقَدْ خَابَ مَنْ حَمَلَ ظُلْمًا

Људи ће се Живом и Вечном покорити, а настрадаће онај који је друге поред Аллаха обожавао.
20:111
وَمَنْ يَعْمَلْ مِنَ الصَّالِحَاتِ وَهُوَ مُؤْمِنٌ فَلَا يَخَافُ ظُلْمًا وَلَا هَضْمًا

а онај ко је добра дела чинио, а верник био, неће се неправде ни закидања награде плашити.
20:112
وَكَذَٰلِكَ أَنْزَلْنَاهُ قُرْآنًا عَرَبِيًّا وَصَرَّفْنَا فِيهِ مِنَ الْوَعِيدِ لَعَلَّهُمْ يَتَّقُونَ أَوْ يُحْدِثُ لَهُمْ ذِكْرًا

И Ми тако Кур’ан на арапском језику објављујемо и у њему опомене понављамо да би се они греха клонили или да би их на послушност подстакао.
20:113
فَتَعَالَى اللَّهُ الْمَلِكُ الْحَقُّ ۗ وَلَا تَعْجَلْ بِالْقُرْآنِ مِنْ قَبْلِ أَنْ يُقْضَىٰ إِلَيْكَ وَحْيُهُ ۖ وَقُلْ رَبِّ زِدْنِي عِلْمًا

Нека је узвишен Аллах, Владар Истинити! И не жури са читањем Кур'ана пре него што ти се његово објављивање заврши, и реци: „Господару мој, Ти моје знање повећај!“
20:114
وَلَقَدْ عَهِدْنَا إِلَىٰ آدَمَ مِنْ قَبْلُ فَنَسِيَ وَلَمْ نَجِدْ لَهُ عَزْمًا

А Адаму смо одмах у почетку наредили, али он је заборавио и није одлучан био.
20:115
وَإِذْ قُلْنَا لِلْمَلَائِكَةِ اسْجُدُوا لِآدَمَ فَسَجَدُوا إِلَّا إِبْلِيسَ أَبَىٰ

А кад смо казали анђелима: „Поклоните се Адаму!“ Они сви ничице падоше, осим Сотоне који је то одбио.
20:116
فَقُلْنَا يَا آدَمُ إِنَّ هَٰذَا عَدُوٌّ لَكَ وَلِزَوْجِكَ فَلَا يُخْرِجَنَّكُمَا مِنَ الْجَنَّةِ فَتَشْقَىٰ

„О Адаме!“ Рекли смо, „овај је заиста непријатељ теби и твојој жени, зато никако не дозволи да због њега будете истерани из Раја, па да се онда мучиш.
20:117
إِنَّ لَكَ أَلَّا تَجُوعَ فِيهَا وَلَا تَعْرَىٰ

У Рају нећеш никад огладнити нити го бити,
20:118
وَأَنَّكَ لَا تَظْمَأُ فِيهَا وَلَا تَضْحَىٰ

нити ћеш у њему ожеднити, нити врелину осетити.“
20:119
فَوَسْوَسَ إِلَيْهِ الشَّيْطَانُ قَالَ يَا آدَمُ هَلْ أَدُلُّكَ عَلَىٰ شَجَرَةِ الْخُلْدِ وَمُلْكٍ لَا يَبْلَىٰ

Али Сотона поче да га наговара и говори: „О Адаме, хоћеш ли да ти покажем дрво бесмртности и царство које неће да нестане?“
20:120

Превод: Rowwad Translation Center