Сура 51 Ез-Заријат (Они који пушу), ајат 24 – 46

  1. هَلْ أَتَاكَ حَدِيثُ ضَيْفِ إِبْرَاهِيمَ الْمُكْرَمِينَ

    Да ли је дошла до тебе вест о уваженим Аврамовим гостима?

    51:24
  2. إِذْ دَخَلُوا عَلَيْهِ فَقَالُوا سَلَامًا ۖ قَالَ سَلَامٌ قَوْمٌ مُنْكَرُونَ

    Кад му они дођоше и рекоше: „Мир вама!“ И он рече: „Мир вама, људи незнани.“

    51:25
  3. فَرَاغَ إِلَىٰ أَهْلِهِ فَجَاءَ بِعِجْلٍ سَمِينٍ

    И он неприметно оде својим укућанима и донесе дебело теле.

    51:26
  4. فَقَرَّبَهُ إِلَيْهِمْ قَالَ أَلَا تَأْكُلُونَ

    И примаче им га: „Зар нећете да једете?“ Упита

    51:27
  5. فَأَوْجَسَ مِنْهُمْ خِيفَةً ۖ قَالُوا لَا تَخَفْ ۖ وَبَشَّرُوهُ بِغُلَامٍ عَلِيمٍ

    и осети од њих у себи страх. „Не бој се!“ Рекоше и обрадоваше га дечаком који ће учен да буде.

    51:28
  6. فَأَقْبَلَتِ امْرَأَتُهُ فِي صَرَّةٍ فَصَكَّتْ وَجْهَهَا وَقَالَتْ عَجُوزٌ عَقِيمٌ

    И појави се жена његова узвикујући и по лицу се удари од чуда, рекавши: “Зар ја, стара, нероткиња!?”

    51:29
  7. قَالُوا كَذَٰلِكِ قَالَ رَبُّكِ ۖ إِنَّهُ هُوَ الْحَكِيمُ الْعَلِيمُ

    “Тако је одредио твој Господар“, рекоше они, „Он је Мудри и Свезнајући.“

    51:30
  8. قَالَ فَمَا خَطْبُكُمْ أَيُّهَا الْمُرْسَلُونَ

    „А шта ви хоћете, о изасланици?“ Упита Аврам.

    51:31
  9. قَالُوا إِنَّا أُرْسِلْنَا إِلَىٰ قَوْمٍ مُجْرِمِينَ

    „Послати смо грешном народу“, рекоше,

    51:32
  10. لِنُرْسِلَ عَلَيْهِمْ حِجَارَةً مِنْ طِينٍ

    „да сручимо на њих грумење од глине,

    51:33
  11. مُسَوَّمَةً عِنْدَ رَبِّكَ لِلْمُسْرِفِينَ

    обележено код твога Господара за оне који су прешли сваку меру у разврату.“

    51:34
  12. فَأَخْرَجْنَا مَنْ كَانَ فِيهَا مِنَ الْمُؤْمِنِينَ

    Ми из њега изведосмо вернике,

    51:35
  13. فَمَا وَجَدْنَا فِيهَا غَيْرَ بَيْتٍ مِنَ الْمُسْلِمِينَ

    а у њему нађосмо само једну муслиманску кућу,

    51:36
  14. وَتَرَكْنَا فِيهَا آيَةً لِلَّذِينَ يَخَافُونَ الْعَذَابَ الْأَلِيمَ

    и у њему, за све оне који се боје болне патње, остависмо знак.

    51:37
  15. وَفِي مُوسَىٰ إِذْ أَرْسَلْنَاهُ إِلَىٰ فِرْعَوْنَ بِسُلْطَانٍ مُبِينٍ

    И у Мојсију, такође - када га посласмо фараону са очигледним доказом,

    51:38
  16. فَتَوَلَّىٰ بِرُكْنِهِ وَقَالَ سَاحِرٌ أَوْ مَجْنُونٌ

    а он, охолећи се, окрену се на страну и рече: „Чаробњак је или луд.“

    51:39
  17. فَأَخَذْنَاهُ وَجُنُودَهُ فَنَبَذْنَاهُمْ فِي الْيَمِّ وَهُوَ مُلِيمٌ

    И Ми смо ухватили и њега и његове војске, и бацили их у море, јер је био заслужио казну.

    51:40
  18. وَفِي عَادٍ إِذْ أَرْسَلْنَا عَلَيْهِمُ الرِّيحَ الْعَقِيمَ

    И у Аду - кад на њих ветар посласмо у коме није било никаквог добра;

    51:41
  19. مَا تَذَرُ مِنْ شَيْءٍ أَتَتْ عَلَيْهِ إِلَّا جَعَلَتْهُ كَالرَّمِيمِ

    Поред чега год је прошао, ништа није поштедео, све је претворио у трулеж.

    51:42
  20. وَفِي ثَمُودَ إِذْ قِيلَ لَهُمْ تَمَتَّعُوا حَتَّىٰ حِينٍ

    И у Семуду - кад им би речено: „Уживајте још неко време!“

    51:43
  21. فَعَتَوْا عَنْ أَمْرِ رَبِّهِمْ فَأَخَذَتْهُمُ الصَّاعِقَةُ وَهُمْ يَنْظُرُونَ

    Они су се оглушили о наређење свога Господара, па их уништи страшан глас на њихове очи,

    51:44
  22. فَمَا اسْتَطَاعُوا مِنْ قِيَامٍ وَمَا كَانُوا مُنْتَصِرِينَ

    и не могаше ни да се дигну ни одбране од казне.

    51:45
  23. وَقَوْمَ نُوحٍ مِنْ قَبْلُ ۖ إِنَّهُمْ كَانُوا قَوْمًا فَاسِقِينَ

    И уништили смо пре Нојев народ: то је, заиста, био грешни народ.

    51:46

Превод: Центар за превођење „Руввад“