Сура 50 Каф, ајат 6 – 11

1. أَفَلَمْ يَنْظُرُوا إِلَى السَّمَاءِ فَوْقَهُمْ كَيْفَ بَنَيْنَاهَا وَزَيَّنَّاهَا وَمَا لَهَا مِنْ فُرُوجٍ

   А зашто не погледају небо изнад себе? Како смо га саздали и украсили и како у њему нема нереда.

   50:6

2. وَالْأَرْضَ مَدَدْنَاهَا وَأَلْقَيْنَا فِيهَا رَوَاسِيَ وَأَنْبَتْنَا فِيهَا مِنْ كُلِّ زَوْجٍ بَهِيجٍ

   А Земљу смо распрострли и по њој смо побацали непомична брда и дали смо да из ње ниче разноврсно, прекрасно биље.

   50:7

3. تَبْصِرَةً وَذِكْرَىٰ لِكُلِّ عَبْدٍ مُنِيبٍ

   да би размислио и опоменуо се сваки слуга који се Господару свом покајнички обраћа.

   50:8

4. وَنَزَّلْنَا مِنَ السَّمَاءِ مَاءً مُبَارَكًا فَأَنْبَتْنَا بِهِ جَنَّاتٍ وَحَبَّ الْحَصِيدِ

   Ми са неба спуштамо благословљену воду и чинимо да уз њену помоћ ничу вртови и жито које се жање,

   50:9

5. وَالنَّخْلَ بَاسِقَاتٍ لَهَا طَلْعٌ نَضِيدٌ

   и високе палме у којима су нагомилани замеци једни изнад других,

   50:10

6. رِزْقًا لِلْعِبَادِ ۖ وَأَحْيَيْنَا بِهِ بَلْدَةً مَيْتًا ۚ كَذَٰلِكَ الْخُرُوجُ

   као опскрбу слугама, а Ми њоме оживљавамо и мртви предео; тако ће да буде и проживљење.

   50:11

Превод: Центар за превођење „Руввад“