Сура 50 Каф

1. ق ۚ وَالْقُرْآنِ الْمَجِيدِ

   Каф, тако Ми величанственог Кур'ана!

   50:1

2. بَلْ عَجِبُوا أَنْ جَاءَهُمْ مُنْذِرٌ مِنْهُمْ فَقَالَ الْكَافِرُونَ هَٰذَا شَيْءٌ عَجِيبٌ

   Они се чуде што им је дошао један од њих да их опомиње, па неверници говоре: “То је чудна ствар.

   50:2

3. أَإِذَا مِتْنَا وَكُنَّا تُرَابًا ۖ ذَٰلِكَ رَجْعٌ بَعِيدٌ

   Зар кад помремо и постанемо земља?! Незамислив је то повратак.“

   50:3

4. قَدْ عَلِمْنَا مَا تَنْقُصُ الْأَرْضُ مِنْهُمْ ۖ وَعِنْدَنَا كِتَابٌ حَفِيظٌ

   Ми знамо шта ће од њих земља одузети, код Нас је Књига у којој се све чува.

   50:4

5. بَلْ كَذَّبُوا بِالْحَقِّ لَمَّا جَاءَهُمْ فَهُمْ فِي أَمْرٍ مَرِيجٍ

   Они, међутим, поричу истину која им долази и они су у збуњеном стању.

   50:5

6. أَفَلَمْ يَنْظُرُوا إِلَى السَّمَاءِ فَوْقَهُمْ كَيْفَ بَنَيْنَاهَا وَزَيَّنَّاهَا وَمَا لَهَا مِنْ فُرُوجٍ

   А зашто не погледају небо изнад себе? Како смо га саздали и украсили и како у њему нема нереда.

   50:6

7. وَالْأَرْضَ مَدَدْنَاهَا وَأَلْقَيْنَا فِيهَا رَوَاسِيَ وَأَنْبَتْنَا فِيهَا مِنْ كُلِّ زَوْجٍ بَهِيجٍ

   А Земљу смо распрострли и по њој смо побацали непомична брда и дали смо да из ње ниче разноврсно, прекрасно биље.

   50:7

8. تَبْصِرَةً وَذِكْرَىٰ لِكُلِّ عَبْدٍ مُنِيبٍ

   да би размислио и опоменуо се сваки слуга који се Господару свом покајнички обраћа.

   50:8

9. وَنَزَّلْنَا مِنَ السَّمَاءِ مَاءً مُبَارَكًا فَأَنْبَتْنَا بِهِ جَنَّاتٍ وَحَبَّ الْحَصِيدِ

   Ми са неба спуштамо благословљену воду и чинимо да уз њену помоћ ничу вртови и жито које се жање,

   50:9

10. وَالنَّخْلَ بَاسِقَاتٍ لَهَا طَلْعٌ نَضِيدٌ

    и високе палме у којима су нагомилани замеци једни изнад других,

    50:10

11. رِزْقًا لِلْعِبَادِ ۖ وَأَحْيَيْنَا بِهِ بَلْدَةً مَيْتًا ۚ كَذَٰلِكَ الْخُرُوجُ

    као опскрбу слугама, а Ми њоме оживљавамо и мртви предео; тако ће да буде и проживљење.

    50:11

12. كَذَّبَتْ قَبْلَهُمْ قَوْمُ نُوحٍ وَأَصْحَابُ الرَّسِّ وَثَمُودُ

    Пре њих порицао је Нојев народ и становници Ресса и Семуд.

    50:12

13. وَعَادٌ وَفِرْعَوْنُ وَإِخْوَانُ لُوطٍ

    И Ад и фараонов народ и Лотов народ.

    50:13

14. وَأَصْحَابُ الْأَيْكَةِ وَقَوْمُ تُبَّعٍ ۚ كُلٌّ كَذَّبَ الرُّسُلَ فَحَقَّ وَعِيدِ

    И становници Ејке и народ Туббеа; сви су они сматрали посланике лажним и казну су Моју заслужили.

    50:14

15. أَفَعَيِينَا بِالْخَلْقِ الْأَوَّلِ ۚ بَلْ هُمْ فِي لَبْسٍ مِنْ خَلْقٍ جَدِيدٍ

    Па зар смо након првог стварања постали немоћни?! Не, али они у поновно стварање сумњају.

    50:15

16. وَلَقَدْ خَلَقْنَا الْإِنْسَانَ وَنَعْلَمُ مَا تُوَسْوِسُ بِهِ نَفْسُهُ ۖ وَنَحْنُ أَقْرَبُ إِلَيْهِ مِنْ حَبْلِ الْوَرِيدِ

    Ми смо створили човека и знамо што му шапуће његова душа, и Ми смо му ближи од вратне жиле куцавице.

    50:16

17. إِذْ يَتَلَقَّى الْمُتَلَقِّيَانِ عَنِ الْيَمِينِ وَعَنِ الشِّمَالِ قَعِيدٌ

    Кад се двојица састану и седну један с десне, а други с леве стране.

    50:17

18. مَا يَلْفِظُ مِنْ قَوْلٍ إِلَّا لَدَيْهِ رَقِيبٌ عَتِيدٌ

    Он не изусти ниједну реч, а да поред њега није онај који надзире.

    50:18

19. وَجَاءَتْ سَكْرَةُ الْمَوْتِ بِالْحَقِّ ۖ ذَٰلِكَ مَا كُنْتَ مِنْهُ تَحِيدُ

    Смртне муке ће заиста доћи – то је нешто од чега не можеш побећи.

    50:19

20. وَنُفِخَ فِي الصُّورِ ۚ ذَٰلِكَ يَوْمُ الْوَعِيدِ

    и у рог ће да буде дувнуто - то је Дан којим се прети.

    50:20

Превод: Rowwad Translation Center