Сура 3 Алу Имран (Имранова породица), ајат 37

  1. فَتَقَبَّلَهَا رَبُّهَا بِقَبُولٍ حَسَنٍ وَأَنْبَتَهَا نَبَاتًا حَسَنًا وَكَفَّلَهَا زَكَرِيَّا ۖ كُلَّمَا دَخَلَ عَلَيْهَا زَكَرِيَّا الْمِحْرَابَ وَجَدَ عِنْدَهَا رِزْقًا ۖ قَالَ يَا مَرْيَمُ أَنَّىٰ لَكِ هَٰذَا ۖ قَالَتْ هُوَ مِنْ عِنْدِ اللَّهِ ۖ إِنَّ اللَّهَ يَرْزُقُ مَنْ يَشَاءُ بِغَيْرِ حِسَابٍ

    Па је њен Господар лепо примио, и учинио је да лепо израсте и да се о њој брине Захарија. Кад год би јој Захарија у храм ушао, код ње би храну нашао. „Одакле ти ово, Марија?“ Питао би он, а она би одговорила: „То је од Аллаха!“ Аллах, заиста, опскрбљује кога хоће, без икаквог рачуна.

    3:37

Превод: Rowwad Translation Center