Сура 3 Алу Имран (Имранова породица), ајат 31 – 41

  1. قُلْ إِنْ كُنْتُمْ تُحِبُّونَ اللَّهَ فَاتَّبِعُونِي يُحْبِبْكُمُ اللَّهُ وَيَغْفِرْ لَكُمْ ذُنُوبَكُمْ ۗ وَاللَّهُ غَفُورٌ رَحِيمٌ

    Реци: „Ако ви волите Аллаха, онда мене (Мухаммеда) следите, и вас ће Аллах да воли и грехе ће да вам опрости! А Аллах опрашта грехе и милостив је.“

    3:31

  2. قُلْ أَطِيعُوا اللَّهَ وَالرَّسُولَ ۖ فَإِنْ تَوَلَّوْا فَإِنَّ اللَّهَ لَا يُحِبُّ الْكَافِرِينَ

    Реци: „Покоравајте се Аллаху и Посланику Мухаммеду!“ А ако се они окрену, Аллах, заиста, не воли невернике.

    3:32

  3. إِنَّ اللَّهَ اصْطَفَىٰ آدَمَ وَنُوحًا وَآلَ إِبْرَاهِيمَ وَآلَ عِمْرَانَ عَلَى الْعَالَمِينَ

    Заиста је Аллах одабрао Адама, и Ноја, и Аврамову породицу, и Јоакимову породицу над другим световима,

    3:33

  4. ذُرِّيَّةً بَعْضُهَا مِنْ بَعْضٍ ۗ وَاللَّهُ سَمِيعٌ عَلِيمٌ

    као потомство, једне од других. Аллах све чује и све зна.

    3:34

  5. إِذْ قَالَتِ امْرَأَتُ عِمْرَانَ رَبِّ إِنِّي نَذَرْتُ لَكَ مَا فِي بَطْنِي مُحَرَّرًا فَتَقَبَّلْ مِنِّي ۖ إِنَّكَ أَنْتَ السَّمِيعُ الْعَلِيمُ

    Када Јоакимова жена рече: „Господару мој, ово што је у стомаку мом ја заиста заветујем Теби на службу, па прими то од мене, Ти си, заиста, Свечујући и Свезнајући.“

    3:35

  6. فَلَمَّا وَضَعَتْهَا قَالَتْ رَبِّ إِنِّي وَضَعْتُهَا أُنْثَىٰ وَاللَّهُ أَعْلَمُ بِمَا وَضَعَتْ وَلَيْسَ الذَّكَرُ كَالْأُنْثَىٰ ۖ وَإِنِّي سَمَّيْتُهَا مَرْيَمَ وَإِنِّي أُعِيذُهَا بِكَ وَذُرِّيَّتَهَا مِنَ الشَّيْطَانِ الرَّجِيمِ

    А након што је родила, она рече: „Господару мој, родила сам женско!“- А Аллах најбоље зна шта је она родила. “А мушко није као женско. Дала сам јој име Марија. Ја њу и њено потомство стављам под Твоју заштиту од проклетог ђавола.“

    3:36

  7. فَتَقَبَّلَهَا رَبُّهَا بِقَبُولٍ حَسَنٍ وَأَنْبَتَهَا نَبَاتًا حَسَنًا وَكَفَّلَهَا زَكَرِيَّا ۖ كُلَّمَا دَخَلَ عَلَيْهَا زَكَرِيَّا الْمِحْرَابَ وَجَدَ عِنْدَهَا رِزْقًا ۖ قَالَ يَا مَرْيَمُ أَنَّىٰ لَكِ هَٰذَا ۖ قَالَتْ هُوَ مِنْ عِنْدِ اللَّهِ ۖ إِنَّ اللَّهَ يَرْزُقُ مَنْ يَشَاءُ بِغَيْرِ حِسَابٍ

    Па је њен Господар лепо примио, и учинио је да лепо израсте и да се о њој брине Захарија. Кад год би јој Захарија у храм ушао, код ње би храну нашао. „Одакле ти ово, Марија?“ Питао би он, а она би одговорила: „То је од Аллаха!“ Аллах, заиста, опскрбљује кога хоће, без икаквог рачуна.

    3:37

  8. هُنَالِكَ دَعَا زَكَرِيَّا رَبَّهُ ۖ قَالَ رَبِّ هَبْ لِي مِنْ لَدُنْكَ ذُرِّيَّةً طَيِّبَةً ۖ إِنَّكَ سَمِيعُ الدُّعَاءِ

    Ту Захарија замоли свога Господара: „Господару мој, подари ми од Себе честитог потомка, Ти заиста молбу чујеш!“

    3:38

  9. فَنَادَتْهُ الْمَلَائِكَةُ وَهُوَ قَائِمٌ يُصَلِّي فِي الْمِحْرَابِ أَنَّ اللَّهَ يُبَشِّرُكَ بِيَحْيَىٰ مُصَدِّقًا بِكَلِمَةٍ مِنَ اللَّهِ وَسَيِّدًا وَحَصُورًا وَنَبِيًّا مِنَ الصَّالِحِينَ

    И док се он, стојећи у храму, молио, анђели га позваше и рекоше: „Аллах те радује Јахјом (Јованом) који ће да верује у речи Аллахове, прваком, чедним човеком и веровесником, потомком честитих!“

    3:39

  10. قَالَ رَبِّ أَنَّىٰ يَكُونُ لِي غُلَامٌ وَقَدْ بَلَغَنِيَ الْكِبَرُ وَامْرَأَتِي عَاقِرٌ ۖ قَالَ كَذَٰلِكَ اللَّهُ يَفْعَلُ مَا يَشَاءُ

    „Moj Господару“, рече он, „одакле ћу ја да имам сина када ме је старост достигла, а и жена ми је нероткиња?“ „Ето тако“, рече Он, „Аллах чини шта Он хоће.“

    3:40

  11. قَالَ رَبِّ اجْعَلْ لِي آيَةً ۖ قَالَ آيَتُكَ أَلَّا تُكَلِّمَ النَّاسَ ثَلَاثَةَ أَيَّامٍ إِلَّا رَمْزًا ۗ وَاذْكُرْ رَبَّكَ كَثِيرًا وَسَبِّحْ بِالْعَشِيِّ وَالْإِبْكَارِ

    „Moj Господару “, замолио је Захарија, „дај ми неки знак!“ „Знак ће да ти буде“, рече, „што три дана са људима нећеш да говориш, осим знаковима! И много спомињи Господара свога и хвали Га крајем дана и рано ујутру.“

    3:41

Превод: Центар за превођење „Руввад“