Сура 39 Ез-Зумер (Скупови), ајат 8

1. وَإِذَا مَسَّ الْإِنْسَانَ ضُرٌّ دَعَا رَبَّهُ مُنِيبًا إِلَيْهِ ثُمَّ إِذَا خَوَّلَهُ نِعْمَةً مِنْهُ نَسِيَ مَا كَانَ يَدْعُو إِلَيْهِ مِنْ قَبْلُ وَجَعَلَ لِلَّهِ أَنْدَادًا لِيُضِلَّ عَنْ سَبِيلِهِ ۚ قُلْ تَمَتَّعْ بِكُفْرِكَ قَلِيلًا ۖ إِنَّكَ مِنْ أَصْحَابِ النَّارِ

   Кад човека снађе невоља, моли се своме Господару, понизно Му се обраћајући, а онда, када му Аллах подари Своју благодат, заборави Онога Коме се пре молио, и поред Њега обожава друга божанства, како би са Његовог пута одводио на странпутицу. Реци: „Уживај неко време у своме неверовању, бићеш, сигурно, становник у Ватри!“

   39:8

Превод: Rowwad Translation Center