Сура 37 Ес-Саффат (Редови), ајат 99 – 109

1. وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهْدِينِ

   „Идем тамо где ми је мој Господар наредио“, рече, „Он ће ме упутити где треба.

   37:99

2. رَبِّ هَبْ لِي مِنَ الصَّالِحِينَ

   Мој Господару, даруј ми честит пород!“

   37:100

3. فَبَشَّرْنَاهُ بِغُلَامٍ حَلِيمٍ

   И Ми смо га обрадовали дечаком благе нарави.

   37:101

4. فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ السَّعْيَ قَالَ يَا بُنَيَّ إِنِّي أَرَىٰ فِي الْمَنَامِ أَنِّي أَذْبَحُكَ فَانْظُرْ مَاذَا تَرَىٰ ۚ قَالَ يَا أَبَتِ افْعَلْ مَا تُؤْمَرُ ۖ سَتَجِدُنِي إِنْ شَاءَ اللَّهُ مِنَ الصَّابِرِينَ

   И кад је он одрастао толико да је почео у послу да му помаже, Аврам рече: „О мој синко, у сну сам видео да треба да те закољем, па шта ти мислиш?“ „О оче мој“, рече, „поступи онако како ти се наређује; видећеш, ако Аллах да, да ћу све издржати.”

   37:102

5. فَلَمَّا أَسْلَمَا وَتَلَّهُ لِلْجَبِينِ

   И кад њих двојица послушаше, и он га положи челом према земљи,

   37:103

6. وَنَادَيْنَاهُ أَنْ يَا إِبْرَاهِيمُ

   Ми га позвасмо: „О Авраме,

   37:104

7. قَدْ صَدَّقْتَ الرُّؤْيَا ۚ إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجْزِي الْمُحْسِنِينَ

   ти си одлучио да обистиниш свој сан - а Ми овако награђујемо оне који раде добра дела.“

   37:105

8. إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ الْبَلَاءُ الْمُبِينُ

   То је, заиста, било очигледно искушење!

   37:106

9. وَفَدَيْنَاهُ بِذِبْحٍ عَظِيمٍ

   Великом жртвом га искуписмо,

   37:107

10. وَتَرَكْنَا عَلَيْهِ فِي الْآخِرِينَ

    и у каснијим нараштајима смо му сачували спомен.

    37:108

11. سَلَامٌ عَلَىٰ إِبْرَاهِيمَ

    Нека је у миру Аврам!

    37:109

Превод: Центар за превођење „Руввад“