Сура 22 Ел-Хаџџ (Хаџџ), ајат 40

  1. الَّذِينَ أُخْرِجُوا مِنْ دِيَارِهِمْ بِغَيْرِ حَقٍّ إِلَّا أَنْ يَقُولُوا رَبُّنَا اللَّهُ ۗ وَلَوْلَا دَفْعُ اللَّهِ النَّاسَ بَعْضَهُمْ بِبَعْضٍ لَهُدِّمَتْ صَوَامِعُ وَبِيَعٌ وَصَلَوَاتٌ وَمَسَاجِدُ يُذْكَرُ فِيهَا اسْمُ اللَّهِ كَثِيرًا ۗ وَلَيَنْصُرَنَّ اللَّهُ مَنْ يَنْصُرُهُ ۗ إِنَّ اللَّهَ لَقَوِيٌّ عَزِيزٌ

    Онима који су бесправно прогнани из свога завичаја само зато што су говорили: „Господар наш је Аллах!“ А да Аллах не сузбије неке људе другима, до темеља би били порушени манастири и цркве, и синагоге, а и џамије, у којима се много спомиње Аллахово име. А Аллах ће сигурно да помогне оне који Њега помажу - Аллах је, заиста, моћан и силан;

    22:40

Превод: Rowwad Translation Center