Сура 19 Мерјем, ајат 2 – 6

1. ذِكْرُ رَحْمَتِ رَبِّكَ عَبْدَهُ زَكَرِيَّا

   Ово је спомен о милости твога Господара према Његовом слуги Захарији,

   19:2

2. إِذْ نَادَىٰ رَبَّهُ نِدَاءً خَفِيًّا

   кад је он свога Господара тихо замолио,

   19:3

3. قَالَ رَبِّ إِنِّي وَهَنَ الْعَظْمُ مِنِّي وَاشْتَعَلَ الرَّأْسُ شَيْبًا وَلَمْ أَكُنْ بِدُعَائِكَ رَبِّ شَقِيًّا

   и рекао: „Господару мој, кости су ми оронуле и глава оседела, а никада нисам, кад сам Ти, мој Господару, молбу упутио, остао разочаран.

   19:4

4. وَإِنِّي خِفْتُ الْمَوَالِيَ مِنْ وَرَائِي وَكَانَتِ امْرَأَتِي عَاقِرًا فَهَبْ لِي مِنْ لَدُنْكَ وَلِيًّا

   Бојим се мојих рођака по крви после мене, а жена ми је нероткиња, зато ми поклони сина наследника,

   19:5

5. يَرِثُنِي وَيَرِثُ مِنْ آلِ يَعْقُوبَ ۖ وَاجْعَلْهُ رَبِّ رَضِيًّا

   да наследи мене и породицу Јаковљеву, и учини га таквим, Господару мој, да будеш задовољан њиме.“

   19:6

Превод: Центар за превођење „Руввад“