Сура 19 Мерјем

1. كهيعص

   Каф-ха-ја-ајн-сад.

   19:1

2. ذِكْرُ رَحْمَتِ رَبِّكَ عَبْدَهُ زَكَرِيَّا

   Ово је спомен о милости твога Господара према Његовом слуги Захарији,

   19:2

3. إِذْ نَادَىٰ رَبَّهُ نِدَاءً خَفِيًّا

   кад је он свога Господара тихо замолио,

   19:3

4. قَالَ رَبِّ إِنِّي وَهَنَ الْعَظْمُ مِنِّي وَاشْتَعَلَ الرَّأْسُ شَيْبًا وَلَمْ أَكُنْ بِدُعَائِكَ رَبِّ شَقِيًّا

   и рекао: „Господару мој, кости су ми оронуле и глава оседела, а никада нисам, кад сам Ти, мој Господару, молбу упутио, остао разочаран.

   19:4

5. وَإِنِّي خِفْتُ الْمَوَالِيَ مِنْ وَرَائِي وَكَانَتِ امْرَأَتِي عَاقِرًا فَهَبْ لِي مِنْ لَدُنْكَ وَلِيًّا

   Бојим се мојих рођака по крви после мене, а жена ми је нероткиња, зато ми поклони сина наследника,

   19:5

6. يَرِثُنِي وَيَرِثُ مِنْ آلِ يَعْقُوبَ ۖ وَاجْعَلْهُ رَبِّ رَضِيًّا

   да наследи мене и породицу Јаковљеву, и учини га таквим, Господару мој, да будеш задовољан њиме.“

   19:6

7. يَا زَكَرِيَّا إِنَّا نُبَشِّرُكَ بِغُلَامٍ اسْمُهُ يَحْيَىٰ لَمْ نَجْعَلْ لَهُ مِنْ قَبْلُ سَمِيًّا

   „О Захарија, јављамо ти радосну вест да ће ти се родити дечак, име ће да му буде Јахја (Јован), ником пре њега то име нисмо хтели да дамо.”

   19:7

8. قَالَ رَبِّ أَنَّىٰ يَكُونُ لِي غُلَامٌ وَكَانَتِ امْرَأَتِي عَاقِرًا وَقَدْ بَلَغْتُ مِنَ الْكِبَرِ عِتِيًّا

   „Господару мој“, рече он, „како ћу да имам сина кад ми је жена нероткиња, а већ сам доживео дубоку старост?“

   19:8

9. قَالَ كَذَٰلِكَ قَالَ رَبُّكَ هُوَ عَلَيَّ هَيِّنٌ وَقَدْ خَلَقْتُكَ مِنْ قَبْلُ وَلَمْ تَكُ شَيْئًا

   „Ето тако“, рече. Твој Господар је рекао: „То је мени лако, и тебе сам раније створио, а ниси ништа био.“

   19:9

10. قَالَ رَبِّ اجْعَلْ لِي آيَةً ۚ قَالَ آيَتُكَ أَلَّا تُكَلِّمَ النَّاسَ ثَلَاثَ لَيَالٍ سَوِيًّا

    „Господару мој“, рече, „дај ми неки знак.“ „Знак ће да ти буде то што три ноћи нећеш моћи са људима да разговараш, а здрав ћеш да будеш.“

    19:10

11. فَخَرَجَ عَلَىٰ قَوْمِهِ مِنَ الْمِحْرَابِ فَأَوْحَىٰ إِلَيْهِمْ أَنْ سَبِّحُوا بُكْرَةً وَعَشِيًّا

    И он изађе из храма у народ свој и знаком им је дао на знање: “Славите Га ујутру и навече!”

    19:11

12. يَا يَحْيَىٰ خُذِ الْكِتَابَ بِقُوَّةٍ ۖ وَآتَيْنَاهُ الْحُكْمَ صَبِيًّا

    „Јоване, прихвати Књигу одлучно!“ А дали смо му мудрост још док је био дечак,

    19:12

13. وَحَنَانًا مِنْ لَدُنَّا وَزَكَاةً ۖ وَكَانَ تَقِيًّا

    и нежност и чедност, и богобојазан је био,

    19:13

14. وَبَرًّا بِوَالِدَيْهِ وَلَمْ يَكُنْ جَبَّارًا عَصِيًّا

    и родитељима својим је био послушан, и није био дрзак и непослушан.

    19:14

15. وَسَلَامٌ عَلَيْهِ يَوْمَ وُلِدَ وَيَوْمَ يَمُوتُ وَيَوْمَ يُبْعَثُ حَيًّا

    Нека су мир и спас над њим на дан кад се родио и на дан кад је умро и на дан кад буде из мртвих устао!

    19:15

16. وَاذْكُرْ فِي الْكِتَابِ مَرْيَمَ إِذِ انْتَبَذَتْ مِنْ أَهْلِهَا مَكَانًا شَرْقِيًّا

    И спомени из Књиге Марију: када се од укућана својих повукла на источну страну,

    19:16

17. فَاتَّخَذَتْ مِنْ دُونِهِمْ حِجَابًا فَأَرْسَلْنَا إِلَيْهَا رُوحَنَا فَتَمَثَّلَ لَهَا بَشَرًا سَوِيًّا

    и од њих узела заклон, Ми смо ка њој послали Нашег анђела и он јој се показао у потпуном људском облику.

    19:17

18. قَالَتْ إِنِّي أَعُوذُ بِالرَّحْمَٰنِ مِنْكَ إِنْ كُنْتَ تَقِيًّا

    „Тражим заштиту Свемилосног од тебе, ако се Њега бојиш!“ Узвикну она.

    19:18

19. قَالَ إِنَّمَا أَنَا رَسُولُ رَبِّكِ لِأَهَبَ لَكِ غُلَامًا زَكِيًّا

    „А ја сам управо изасланик твога Господара“, рече он, „да ти поклоним честитог дечака!“

    19:19

20. قَالَتْ أَنَّىٰ يَكُونُ لِي غُلَامٌ وَلَمْ يَمْسَسْنِي بَشَرٌ وَلَمْ أَكُ بَغِيًّا

    „Како ћу да имам дечака?“ Рече она, „кад ме ниједан мушкарац није додирнуо, а ја нисам блудница.“

    19:20

Превод: Rowwad Translation Center