Мусхаф, страница 70

1. ثُمَّ أَنْزَلَ عَلَيْكُمْ مِنْ بَعْدِ الْغَمِّ أَمَنَةً نُعَاسًا يَغْشَىٰ طَائِفَةً مِنْكُمْ ۖ وَطَائِفَةٌ قَدْ أَهَمَّتْهُمْ أَنْفُسُهُمْ يَظُنُّونَ بِاللَّهِ غَيْرَ الْحَقِّ ظَنَّ الْجَاهِلِيَّةِ ۖ يَقُولُونَ هَلْ لَنَا مِنَ الْأَمْرِ مِنْ شَيْءٍ ۗ قُلْ إِنَّ الْأَمْرَ كُلَّهُ لِلَّهِ ۗ يُخْفُونَ فِي أَنْفُسِهِمْ مَا لَا يُبْدُونَ لَكَ ۖ يَقُولُونَ لَوْ كَانَ لَنَا مِنَ الْأَمْرِ شَيْءٌ مَا قُتِلْنَا هَاهُنَا ۗ قُلْ لَوْ كُنْتُمْ فِي بُيُوتِكُمْ لَبَرَزَ الَّذِينَ كُتِبَ عَلَيْهِمُ الْقَتْلُ إِلَىٰ مَضَاجِعِهِمْ ۖ وَلِيَبْتَلِيَ اللَّهُ مَا فِي صُدُورِكُمْ وَلِيُمَحِّصَ مَا فِي قُلُوبِكُمْ ۗ وَاللَّهُ عَلِيمٌ بِذَاتِ الصُّدُورِ

   Затим вам је, после невоље, спустио спокојство, сан који је неке од вас обузео, док су се други бринули само о себи, мислећи о Аллаху оно што није истина, паганским мислима. Говорили су (лицемери): „Имамо ли ми ишта у свему овом?“ Реци: „Одредба у потпуности припада само Аллаху!“ Они у себи крију оно што теби не показују. И говорили су: „Да смо ишта у овоме имали, не бисмо овде изгинули!“ Реци: „И да сте у кућама својим били, опет би они којима је прописано да погину изашли на места своје погибије, да Аллах искуша шта је у вашим грудима и да испита шта је у вашим срцима! А Аллах добро зна шта је у грудима!

   3:154

2. إِنَّ الَّذِينَ تَوَلَّوْا مِنْكُمْ يَوْمَ الْتَقَى الْجَمْعَانِ إِنَّمَا اسْتَزَلَّهُمُ الشَّيْطَانُ بِبَعْضِ مَا كَسَبُوا ۖ وَلَقَدْ عَفَا اللَّهُ عَنْهُمْ ۗ إِنَّ اللَّهَ غَفُورٌ حَلِيمٌ

   Оне од вас који су узмакли на дан када су се две групе сукобиле, заиста је ђаво навео да посрну због нечег од онога што су пре згрешили. А Аллах им је већ опростио, Аллах, заиста, грехе опрашта и не жури са казном.

   3:155

3. يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لَا تَكُونُوا كَالَّذِينَ كَفَرُوا وَقَالُوا لِإِخْوَانِهِمْ إِذَا ضَرَبُوا فِي الْأَرْضِ أَوْ كَانُوا غُزًّى لَوْ كَانُوا عِنْدَنَا مَا مَاتُوا وَمَا قُتِلُوا لِيَجْعَلَ اللَّهُ ذَٰلِكَ حَسْرَةً فِي قُلُوبِهِمْ ۗ وَاللَّهُ يُحْيِي وَيُمِيتُ ۗ وَاللَّهُ بِمَا تَعْمَلُونَ بَصِيرٌ

   О ви који верујете, не будите као они, који не верују и који говоре за браћу своју, када се на пут по свету отисну или се у борбу дају: „Да су били са нама, не би умрли, нити би погинули!“ Јер, Аллах тиме чини тугу у њиховим срцима, а Аллах даје и живот и смрт. Он добро види оно што ви радите.

   3:156

4. وَلَئِنْ قُتِلْتُمْ فِي سَبِيلِ اللَّهِ أَوْ مُتُّمْ لَمَغْفِرَةٌ مِنَ اللَّهِ وَرَحْمَةٌ خَيْرٌ مِمَّا يَجْمَعُونَ

   А ако ви на Аллаховом путу погинете или умрете, па Аллахов опрост и милост су бољи од онога што они гомилају.

   3:157

Превод: Центар за превођење „Руввад“