Сура 7 Ел-А'араф (Бедеми), ајат 163 – 171

1. وَاسْأَلْهُمْ عَنِ الْقَرْيَةِ الَّتِي كَانَتْ حَاضِرَةَ الْبَحْرِ إِذْ يَعْدُونَ فِي السَّبْتِ إِذْ تَأْتِيهِمْ حِيتَانُهُمْ يَوْمَ سَبْتِهِمْ شُرَّعًا وَيَوْمَ لَا يَسْبِتُونَ ۙ لَا تَأْتِيهِمْ ۚ كَذَٰلِكَ نَبْلُوهُمْ بِمَا كَانُوا يَفْسُقُونَ

   И упитај их о насељу које се налазило поред мора кад су кршили прописе о суботи: када су им рибе, на очиглед, долазиле док су светковали суботу, а кад нису светковали оне им нису долазиле. Ето, тако смо их у искушење доводили зато што су били грешници.

   7:163

2. وَإِذْ قَالَتْ أُمَّةٌ مِنْهُمْ لِمَ تَعِظُونَ قَوْمًا ۙ اللَّهُ مُهْلِكُهُمْ أَوْ مُعَذِّبُهُمْ عَذَابًا شَدِيدًا ۖ قَالُوا مَعْذِرَةً إِلَىٰ رَبِّكُمْ وَلَعَلَّهُمْ يَتَّقُونَ

   А кад неки од њих рекоше: „Зашто опомињете народ који ће Аллах да уништи или да га на тешке муке стави?“ Они одговорише: „Да бисмо се пред вашим Господаром оправдали и да би се они тога клонили.“

   7:164

3. فَلَمَّا نَسُوا مَا ذُكِّرُوا بِهِ أَنْجَيْنَا الَّذِينَ يَنْهَوْنَ عَنِ السُّوءِ وَأَخَذْنَا الَّذِينَ ظَلَمُوا بِعَذَابٍ بَئِيسٍ بِمَا كَانُوا يَفْسُقُونَ

   И када заборавише оно чиме су били упозоравани, Ми избависмо оне који су одвраћали од неваљалих дела, а неправеднике казнисмо тешком казном, зато што су стално били грешници.

   7:165

4. فَلَمَّا عَتَوْا عَنْ مَا نُهُوا عَنْهُ قُلْنَا لَهُمْ كُونُوا قِرَدَةً خَاسِئِينَ

   И пошто су они бахато одбили да се окане онога што им је забрањивано, Ми смо им казали: „Постаните презрени мајмуни!“

   7:166

5. وَإِذْ تَأَذَّنَ رَبُّكَ لَيَبْعَثَنَّ عَلَيْهِمْ إِلَىٰ يَوْمِ الْقِيَامَةِ مَنْ يَسُومُهُمْ سُوءَ الْعَذَابِ ۗ إِنَّ رَبَّكَ لَسَرِيعُ الْعِقَابِ ۖ وَإِنَّهُ لَغَفُورٌ رَحِيمٌ

   И Господар твој обзнани да ће да препусти власт над њима до Судњег дана неком ко ће да их тлачи тешком казном. Твој Господар, уистину, брзо кажњава, а Он, заиста, и опрашта грехе и милостив је.

   7:167

6. وَقَطَّعْنَاهُمْ فِي الْأَرْضِ أُمَمًا ۖ مِنْهُمُ الصَّالِحُونَ وَمِنْهُمْ دُونَ ذَٰلِكَ ۖ وَبَلَوْنَاهُمْ بِالْحَسَنَاتِ وَالسَّيِّئَاتِ لَعَلَّهُمْ يَرْجِعُونَ

   И Ми смо их по Земљи као народе расподелили: било је међу њима добрих, а и оних који то нису; искушавали смо их и у добру и у злу, како би се исправном путу вратили.

   7:168

7. فَخَلَفَ مِنْ بَعْدِهِمْ خَلْفٌ وَرِثُوا الْكِتَابَ يَأْخُذُونَ عَرَضَ هَٰذَا الْأَدْنَىٰ وَيَقُولُونَ سَيُغْفَرُ لَنَا وَإِنْ يَأْتِهِمْ عَرَضٌ مِثْلُهُ يَأْخُذُوهُ ۚ أَلَمْ يُؤْخَذْ عَلَيْهِمْ مِيثَاقُ الْكِتَابِ أَنْ لَا يَقُولُوا عَلَى اللَّهِ إِلَّا الْحَقَّ وَدَرَسُوا مَا فِيهِ ۗ وَالدَّارُ الْآخِرَةُ خَيْرٌ لِلَّذِينَ يَتَّقُونَ ۗ أَفَلَا تَعْقِلُونَ

   И после њих остале су генерације које су Књигу наследиле и које су узимале пролазна добра овог материјалног света, и говориле: „Биће нам опроштено!“ А ако би им опет допало шака тако нешто, опет би то прихватили. Зар од њих није узет завет у Књизи да ће о Аллаху само истину да говоре - а они читају оно што је у њој. Будући свет је бољи за оне који настоје да се сачувају; па зар не разумете?

   7:169

8. وَالَّذِينَ يُمَسِّكُونَ بِالْكِتَابِ وَأَقَامُوا الصَّلَاةَ إِنَّا لَا نُضِيعُ أَجْرَ الْمُصْلِحِينَ

   А они који се чврсто држе Књиге и који обављају молитву - па, Ми, заиста, нећемо да допустимо да пропадне награда онима који чине добра дела.

   7:170

9. وَإِذْ نَتَقْنَا الْجَبَلَ فَوْقَهُمْ كَأَنَّهُ ظُلَّةٌ وَظَنُّوا أَنَّهُ وَاقِعٌ بِهِمْ خُذُوا مَا آتَيْنَاكُمْ بِقُوَّةٍ وَاذْكُرُوا مَا فِيهِ لَعَلَّكُمْ تَتَّقُونَ

   А када смо изнад њих подигли брдо, чинило се као облак, они су били уверени да ће на њих да падне. Прихватите снажно оно што смо вам дали, и нека вам је на уму оно што је у томе - да бисте се сачували!

   7:171

Превод: Центар за превођење „Руввад“