Сура 7 Ел-А'араф (Бедеми), ајат 109 – 126

1. قَالَ الْمَلَأُ مِنْ قَوْمِ فِرْعَوْنَ إِنَّ هَٰذَا لَسَاحِرٌ عَلِيمٌ

   Главари фараоновог народа повикаше: „Овај је, заиста, вешт чаробњак.

   7:109

2. يُرِيدُ أَنْ يُخْرِجَكُمْ مِنْ أَرْضِكُمْ ۖ فَمَاذَا تَأْمُرُونَ

   Он хоће да вас изведе из земље ваше, па шта предлажете?“

   7:110

3. قَالُوا أَرْجِهْ وَأَخَاهُ وَأَرْسِلْ فِي الْمَدَائِنِ حَاشِرِينَ

   „Задржи њега и његовог брата“, рекоше, „а пошаљи у градове сакупљаче,

   7:111

4. يَأْتُوكَ بِكُلِّ سَاحِرٍ عَلِيمٍ

   пред тобом ће све веште чаробњаке да доведу.“

   7:112

5. وَجَاءَ السَّحَرَةُ فِرْعَوْنَ قَالُوا إِنَّ لَنَا لَأَجْرًا إِنْ كُنَّا نَحْنُ الْغَالِبِينَ

   И фараону чаробњаци дођоше. „Да ли ћемо, заиста, награду да добијемо ако будемо победници?“ Упиташе.

   7:113

6. قَالَ نَعَمْ وَإِنَّكُمْ لَمِنَ الْمُقَرَّبِينَ

   „Да.“ Рече, „и бићете, заиста, међу мени блискима.“

   7:114

7. قَالُوا يَا مُوسَىٰ إِمَّا أَنْ تُلْقِيَ وَإِمَّا أَنْ نَكُونَ نَحْنُ الْمُلْقِينَ

   „О Мојсије“, рекоше онда, „хоћеш ли ти, или ћемо ми да бацимо?“

   7:115

8. قَالَ أَلْقُوا ۖ فَلَمَّا أَلْقَوْا سَحَرُوا أَعْيُنَ النَّاسِ وَاسْتَرْهَبُوهُمْ وَجَاءُوا بِسِحْرٍ عَظِيمٍ

   “Баците ви.“ Рече он. И кад они бацише, очи људима зачараше и јако их престрашише, и враџбину велику приредише.

   7:116

9. وَأَوْحَيْنَا إِلَىٰ مُوسَىٰ أَنْ أَلْقِ عَصَاكَ ۖ فَإِذَا هِيَ تَلْقَفُ مَا يَأْفِكُونَ

   И Ми наредисмо Мојсију: „Баци свој штап!“ И он одједном прогута све оно чиме су они обманом били извели.

   7:117

10. فَوَقَعَ الْحَقُّ وَبَطَلَ مَا كَانُوا يَعْمَلُونَ

    И тако је истина на видело изашла и показало се да је било лажно оно што су они приредили,

    7:118

11. فَغُلِبُوا هُنَالِكَ وَانْقَلَبُوا صَاغِرِينَ

    и ту су они били побеђени и постадоше понижени.

    7:119

12. وَأُلْقِيَ السَّحَرَةُ سَاجِدِينَ

    И чаробњаци падоше ничице.

    7:120

13. قَالُوا آمَنَّا بِرَبِّ الْعَالَمِينَ

    „Ми верујемо у Господара светова.“ Повикаше,

    7:121

14. رَبِّ مُوسَىٰ وَهَارُونَ

    „Господара Мојсијевог и Ароновог!“

    7:122

15. قَالَ فِرْعَوْنُ آمَنْتُمْ بِهِ قَبْلَ أَنْ آذَنَ لَكُمْ ۖ إِنَّ هَٰذَا لَمَكْرٌ مَكَرْتُمُوهُ فِي الْمَدِينَةِ لِتُخْرِجُوا مِنْهَا أَهْلَهَا ۖ فَسَوْفَ تَعْلَمُونَ

    „Зар да му поверујете пре него што вам ја дозволим!“ Викну фараон.“ Ово је, уистину, сплетка коју сте претходно у граду смислили да бисте из њега становнике његове извели. Знаћете ви!“

    7:123

16. لَأُقَطِّعَنَّ أَيْدِيَكُمْ وَأَرْجُلَكُمْ مِنْ خِلَافٍ ثُمَّ لَأُصَلِّبَنَّكُمْ أَجْمَعِينَ

    „Пресећи ћу вам, сигурно, руке ваше и ноге ваше унакрст, а онда ћу све сигурно да вас разапнем!“

    7:124

17. قَالُوا إِنَّا إِلَىٰ رَبِّنَا مُنْقَلِبُونَ

    А они рекоше: „Ми ћемо, заиста, нашем Господару да се вратимо!“

    7:125

18. وَمَا تَنْقِمُ مِنَّا إِلَّا أَنْ آمَنَّا بِآيَاتِ رَبِّنَا لَمَّا جَاءَتْنَا ۚ رَبَّنَا أَفْرِغْ عَلَيْنَا صَبْرًا وَتَوَفَّنَا مُسْلِمِينَ

    „Ти нам замераш само то што смо у доказе нашег Господара поверовали кад су нам дошли. Господару наш, обаспи нас стрпљивошћу и учини да као предани верници умремо!“

    7:126

Превод: Центар за превођење „Руввад“