Сура 75 Ел-Кијама (Смак света), ајат 1 – 10

1. لَا أُقْسِمُ بِيَوْمِ الْقِيَامَةِ

   Кунем се Судњим даном

   75:1

2. وَلَا أُقْسِمُ بِالنَّفْسِ اللَّوَّامَةِ

   и кунем се душом која себе кори.

   75:2

3. أَيَحْسَبُ الْإِنْسَانُ أَلَّنْ نَجْمَعَ عِظَامَهُ

   Зар човек мисли да његове кости нећемо да сакупимо?!

   75:3

4. بَلَىٰ قَادِرِينَ عَلَىٰ أَنْ نُسَوِّيَ بَنَانَهُ

   Хоћемо, Ми можемо да вратимо јагодице прста његових поново.

   75:4

5. بَلْ يُرِيدُ الْإِنْسَانُ لِيَفْجُرَ أَمَامَهُ

   Али, човек хоће да негира оно што је пред њим,

   75:5

6. يَسْأَلُ أَيَّانَ يَوْمُ الْقِيَامَةِ

   па пита: “Када ће Судњи дан бити?”

   75:6

7. فَإِذَا بَرِقَ الْبَصَرُ

   Када се поглед збуни

   75:7

8. وَخَسَفَ الْقَمَرُ

   и Месец помрачи

   75:8

9. وَجُمِعَ الشَّمْسُ وَالْقَمَرُ

   и Сунце и Месец смотају, па сјај изгубе,

   75:9

10. يَقُولُ الْإِنْسَانُ يَوْمَئِذٍ أَيْنَ الْمَفَرُّ

    тог дана човек ће да повиче: „Где да се бежи?“

    75:10

Превод: Центар за превођење „Руввад“