Сура 6 Ел-Ен'ам (Стока), ајат 145 – 150

  1. قُلْ لَا أَجِدُ فِي مَا أُوحِيَ إِلَيَّ مُحَرَّمًا عَلَىٰ طَاعِمٍ يَطْعَمُهُ إِلَّا أَنْ يَكُونَ مَيْتَةً أَوْ دَمًا مَسْفُوحًا أَوْ لَحْمَ خِنْزِيرٍ فَإِنَّهُ رِجْسٌ أَوْ فِسْقًا أُهِلَّ لِغَيْرِ اللَّهِ بِهِ ۚ فَمَنِ اضْطُرَّ غَيْرَ بَاغٍ وَلَا عَادٍ فَإِنَّ رَبَّكَ غَفُورٌ رَحِيمٌ

    Реци: „Ја не видим у овоме што ми се објављује да је икоме забрањено да једе ма шта друго осим угинуле животиње, или крви која истиче, или свињског меса, то је, заиста, погано, или што је као вид непослушности заклано у нечије друго, а не у Аллахово име.“ А буде ли ко приморан, не желећи то и не претерујући у томе, па твој Господар је, заиста, Опроститељ греха, Милостиви.

    6:145
  2. وَعَلَى الَّذِينَ هَادُوا حَرَّمْنَا كُلَّ ذِي ظُفُرٍ ۖ وَمِنَ الْبَقَرِ وَالْغَنَمِ حَرَّمْنَا عَلَيْهِمْ شُحُومَهُمَا إِلَّا مَا حَمَلَتْ ظُهُورُهُمَا أَوِ الْحَوَايَا أَوْ مَا اخْتَلَطَ بِعَظْمٍ ۚ ذَٰلِكَ جَزَيْنَاهُمْ بِبَغْيِهِمْ ۖ وَإِنَّا لَصَادِقُونَ

    Јеврејима смо све животиње које имају копита или канџе забранили, а од говеда и брава њихов лој, осим оног са леђа или са црева, или оног помешаног са костима. Тиме смо их због њихове неправде казнили; и Ми, заиста, говоримо истину.

    6:146
  3. فَإِنْ كَذَّبُوكَ فَقُلْ رَبُّكُمْ ذُو رَحْمَةٍ وَاسِعَةٍ وَلَا يُرَدُّ بَأْسُهُ عَنِ الْقَوْمِ الْمُجْرِمِينَ

    А ако ти они не буду веровали, ти реци: „Господар ваш је поседник неизмерне милости, али казне Његове не бивају поштеђени људи грешници.“

    6:147
  4. سَيَقُولُ الَّذِينَ أَشْرَكُوا لَوْ شَاءَ اللَّهُ مَا أَشْرَكْنَا وَلَا آبَاؤُنَا وَلَا حَرَّمْنَا مِنْ شَيْءٍ ۚ كَذَٰلِكَ كَذَّبَ الَّذِينَ مِنْ قَبْلِهِمْ حَتَّىٰ ذَاقُوا بَأْسَنَا ۗ قُلْ هَلْ عِنْدَكُمْ مِنْ عِلْمٍ فَتُخْرِجُوهُ لَنَا ۖ إِنْ تَتَّبِعُونَ إِلَّا الظَّنَّ وَإِنْ أَنْتُمْ إِلَّا تَخْرُصُونَ

    Говориће они који су Аллаху друге у обожавању придруживали: „Да је Аллах хтео, ми не бисмо Аллаху придруживали бога, а ни преци наши, нити бисмо ишта забрањеним учинили.“ Тако су и они пре њих порицали, све док Нашу казну нису искусили. Реци: „Имате ли ви какав доказ, да нам га изнесете? Ви се само за претпоставкама поводите и ви само неистину говорите.“

    6:148
  5. قُلْ فَلِلَّهِ الْحُجَّةُ الْبَالِغَةُ ۖ فَلَوْ شَاءَ لَهَدَاكُمْ أَجْمَعِينَ

    Реци: "Аллах има потпун доказ, и да Он хоће, све би вас на Прави пут упутио!"

    6:149
  6. قُلْ هَلُمَّ شُهَدَاءَكُمُ الَّذِينَ يَشْهَدُونَ أَنَّ اللَّهَ حَرَّمَ هَٰذَا ۖ فَإِنْ شَهِدُوا فَلَا تَشْهَدْ مَعَهُمْ ۚ وَلَا تَتَّبِعْ أَهْوَاءَ الَّذِينَ كَذَّبُوا بِآيَاتِنَا وَالَّذِينَ لَا يُؤْمِنُونَ بِالْآخِرَةِ وَهُمْ بِرَبِّهِمْ يَعْدِلُونَ

    Реци: „Доведите своје сведоке који ће да посведоче да је Аллах то забранио!“ Па ако они посведоче, ти немој да им поверујеш и не поводи се за страстима оних који Наше речи и доказе сматрају лажним и који у онај свет не верују и који друге Господару своме у обожавању приближавају.

    6:150

Превод: Центар за превођење „Руввад“