Сура 61 Ес-Сафф (Бојни ред), ајат 1 – 5

  1. سَبَّحَ لِلَّهِ مَا فِي السَّمَاوَاتِ وَمَا فِي الْأَرْضِ ۖ وَهُوَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ

    Аллаха слави и велича оно што је на небесима и оно што је на Земљи; Он је Силни и Мудри!

    61:1
  2. يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لِمَ تَقُولُونَ مَا لَا تَفْعَلُونَ

    О ви који верујете, зашто говорите оно што не радите?!

    61:2
  3. كَبُرَ مَقْتًا عِنْدَ اللَّهِ أَنْ تَقُولُوا مَا لَا تَفْعَلُونَ

    Како само Аллах презире да говорите оно што не радите!

    61:3
  4. إِنَّ اللَّهَ يُحِبُّ الَّذِينَ يُقَاتِلُونَ فِي سَبِيلِهِ صَفًّا كَأَنَّهُمْ بُنْيَانٌ مَرْصُوصٌ

    Аллах, заиста, воли оне који се боре на Његовом путу у редовима као да су утврђено здање.

    61:4
  5. وَإِذْ قَالَ مُوسَىٰ لِقَوْمِهِ يَا قَوْمِ لِمَ تُؤْذُونَنِي وَقَدْ تَعْلَمُونَ أَنِّي رَسُولُ اللَّهِ إِلَيْكُمْ ۖ فَلَمَّا زَاغُوا أَزَاغَ اللَّهُ قُلُوبَهُمْ ۚ وَاللَّهُ لَا يَهْدِي الْقَوْمَ الْفَاسِقِينَ

    Када Мојсије рече своме народу: „О народе мој, зашто ме узнемиравате, а добро знате да сам вам ја Аллахов посланик!” И кад они скренуше у страну, Аллах скрену њихова срца, а Аллах неће да упути народ који је огрезао у греху.

    61:5

Превод: Центар за превођење „Руввад“