Сура 44 Ед-Духан (Дим), ајат 17 – 37

  1. وَلَقَدْ فَتَنَّا قَبْلَهُمْ قَوْمَ فِرْعَوْنَ وَجَاءَهُمْ رَسُولٌ كَرِيمٌ

    А Ми смо и пре њих фараонов народ ставили у искушење, и дошао им је племенити посланик Мојсије:

    44:17
  2. أَنْ أَدُّوا إِلَيَّ عِبَادَ اللَّهِ ۖ إِنِّي لَكُمْ رَسُولٌ أَمِينٌ

    „Препустите ми Аллахове слуге! Ја сам вам, заиста, поуздани посланик,

    44:18
  3. وَأَنْ لَا تَعْلُوا عَلَى اللَّهِ ۖ إِنِّي آتِيكُمْ بِسُلْطَانٍ مُبِينٍ

    и не уздижите се изнад Аллаха, ја вам доносим очигледни доказ,

    44:19
  4. وَإِنِّي عُذْتُ بِرَبِّي وَرَبِّكُمْ أَنْ تَرْجُمُونِ

    и ја се обраћам и своме и вашем Господару, да ме не каменујете,

    44:20
  5. وَإِنْ لَمْ تُؤْمِنُوا لِي فَاعْتَزِلُونِ

    а ако ми не верујете, онда ме оставите на миру!“

    44:21
  6. فَدَعَا رَبَّهُ أَنَّ هَٰؤُلَاءِ قَوْمٌ مُجْرِمُونَ

    И он позва у помоћ свога Господара: „Ово је, заиста, невернички народ!"

    44:22
  7. فَأَسْرِ بِعِبَادِي لَيْلًا إِنَّكُمْ مُتَّبَعُونَ

    „Изведи ноћу Моје слуге, а сигурно ће вас гонити,

    44:23
  8. وَاتْرُكِ الْبَحْرَ رَهْوًا ۖ إِنَّهُمْ جُنْدٌ مُغْرَقُونَ

    и остави море нек мирује, они су војска која ће заиста да буде потопљена.“

    44:24
  9. كَمْ تَرَكُوا مِنْ جَنَّاتٍ وَعُيُونٍ

    И колико оставише за собом башта и извора,

    44:25
  10. وَزُرُوعٍ وَمَقَامٍ كَرِيمٍ

    и засејаних њива и дивних боравишта,

    44:26
  11. وَنَعْمَةٍ كَانُوا فِيهَا فَاكِهِينَ

    и благодати у којима су уживали!

    44:27
  12. كَذَٰلِكَ ۖ وَأَوْرَثْنَاهَا قَوْمًا آخَرِينَ

    Тако то би, и Ми смо то другима оставили да наследе,

    44:28
  13. فَمَا بَكَتْ عَلَيْهِمُ السَّمَاءُ وَالْأَرْضُ وَمَا كَانُوا مُنْظَرِينَ

    ни небо их ни Земља нису оплакивали, и нису били поштеђени.

    44:29
  14. وَلَقَدْ نَجَّيْنَا بَنِي إِسْرَائِيلَ مِنَ الْعَذَابِ الْمُهِينِ

    А Израиљеве смо синове спасили понижавајуће патње,

    44:30
  15. مِنْ فِرْعَوْنَ ۚ إِنَّهُ كَانَ عَالِيًا مِنَ الْمُسْرِفِينَ

    од фараона - он је био збиља надмен, један од оних који су превршили сваку меру у злу,

    44:31
  16. وَلَقَدِ اخْتَرْنَاهُمْ عَلَىٰ عِلْمٍ عَلَى الْعَالَمِينَ

    и знајући какви су, одабрали смо их међу савременицима,

    44:32
  17. وَآتَيْنَاهُمْ مِنَ الْآيَاتِ مَا فِيهِ بَلَاءٌ مُبِينٌ

    и нека смо им знамења очигледних благодати и искушења дали.

    44:33
  18. إِنَّ هَٰؤُلَاءِ لَيَقُولُونَ

    А неверници, заиста, говоре:

    44:34
  19. إِنْ هِيَ إِلَّا مَوْتَتُنَا الْأُولَىٰ وَمَا نَحْنُ بِمُنْشَرِينَ

    „Постоји само наша прва смрт, ми нећемо да будемо оживљени;

    44:35
  20. فَأْتُوا بِآبَائِنَا إِنْ كُنْتُمْ صَادِقِينَ

    наше претке нам доведите, ако је истина то што говорите!“

    44:36
  21. أَهُمْ خَيْرٌ أَمْ قَوْمُ تُبَّعٍ وَالَّذِينَ مِنْ قَبْلِهِمْ ۚ أَهْلَكْنَاهُمْ ۖ إِنَّهُمْ كَانُوا مُجْرِمِينَ

    Да ли су бољи они или народ Туббе'ов и они пре њега? Њих смо уништили, јер су били преступници.

    44:37

Превод: Центар за превођење „Руввад“