Сура 41 Фуссилет (Објашњење)

1. حم

   Ха-мим.

   41:1

2. تَنْزِيلٌ مِنَ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

   Објава је од Свемилосног Милостивог,

   41:2

3. كِتَابٌ فُصِّلَتْ آيَاتُهُ قُرْآنًا عَرَبِيًّا لِقَوْمٍ يَعْلَمُونَ

   Књига чији су докази јасно изложени, Кур'ан на арапском језику за људе који знају,

   41:3

4. بَشِيرًا وَنَذِيرًا فَأَعْرَضَ أَكْثَرُهُمْ فَهُمْ لَا يَسْمَعُونَ

   Доносилац радосних вести и опомена - али се већина њих опет окреће, неће да чују.

   41:4

5. وَقَالُوا قُلُوبُنَا فِي أَكِنَّةٍ مِمَّا تَدْعُونَا إِلَيْهِ وَفِي آذَانِنَا وَقْرٌ وَمِنْ بَيْنِنَا وَبَيْنِكَ حِجَابٌ فَاعْمَلْ إِنَّنَا عَامِلُونَ

   И говоре: „Наша срца су затворена за оно у шта нас ти позиваш. Ми смо глуви према томе, а између нас и тебе је преграда, па ти ради, и ми ћемо да радимо.“

   41:5

6. قُلْ إِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ مِثْلُكُمْ يُوحَىٰ إِلَيَّ أَنَّمَا إِلَٰهُكُمْ إِلَٰهٌ وَاحِدٌ فَاسْتَقِيمُوا إِلَيْهِ وَاسْتَغْفِرُوهُ ۗ وَوَيْلٌ لِلْمُشْرِكِينَ

   Реци: „Ја сам само човек као и ви, мени се објављује да је ваш Бог само један Бог, зато устрајно верујте у Њега, и опрост од Њега тражите. А тешко незнанобошцима,

   41:6

7. الَّذِينَ لَا يُؤْتُونَ الزَّكَاةَ وَهُمْ بِالْآخِرَةِ هُمْ كَافِرُونَ

   који милостињу не дају и који у Будући свет не верују!

   41:7

8. إِنَّ الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ لَهُمْ أَجْرٌ غَيْرُ مَمْنُونٍ

   Онима који верују и раде добра дела, заиста припада непрекидна награда.

   41:8

9. قُلْ أَئِنَّكُمْ لَتَكْفُرُونَ بِالَّذِي خَلَقَ الْأَرْضَ فِي يَوْمَيْنِ وَتَجْعَلُونَ لَهُ أَنْدَادًا ۚ ذَٰلِكَ رَبُّ الْعَالَمِينَ

   Реци: „Зар ви заиста нећете да верујете у Онога Који је Земљу створио у два дана - и још Му друга божанства приписујете?! То је Господар светова!

   41:9

10. وَجَعَلَ فِيهَا رَوَاسِيَ مِنْ فَوْقِهَا وَبَارَكَ فِيهَا وَقَدَّرَ فِيهَا أَقْوَاتَهَا فِي أَرْبَعَةِ أَيَّامٍ سَوَاءً لِلسَّائِلِينَ

    Он је по њој непомична брда створио и учинио је благословљеном и храну за њене становнике на њој je одредио, све то у четири дана равномерна – то је објашњење за оне који питају.

    41:10

11. ثُمَّ اسْتَوَىٰ إِلَى السَّمَاءِ وَهِيَ دُخَانٌ فَقَالَ لَهَا وَلِلْأَرْضِ ائْتِيَا طَوْعًا أَوْ كَرْهًا قَالَتَا أَتَيْنَا طَائِعِينَ

    Затим се усмерио на небо док је оно још било магла, па њему и Земљи рекао: „Појавите се милом или силом!“ „Појављујемо се драге воље!“ Одговорили су.

    41:11

12. فَقَضَاهُنَّ سَبْعَ سَمَاوَاتٍ فِي يَوْمَيْنِ وَأَوْحَىٰ فِي كُلِّ سَمَاءٍ أَمْرَهَا ۚ وَزَيَّنَّا السَّمَاءَ الدُّنْيَا بِمَصَابِيحَ وَحِفْظًا ۚ ذَٰلِكَ تَقْدِيرُ الْعَزِيزِ الْعَلِيمِ

    Тада их је створио у два дана, као седам небеса, и одредио је шта ће на сваком небу да се налази. А најближе небо смо украсили светиљкама и њих смо учинили као заштиту. То је одредба Силнога и Свезнајућег.

    41:12

13. فَإِنْ أَعْرَضُوا فَقُلْ أَنْذَرْتُكُمْ صَاعِقَةً مِثْلَ صَاعِقَةِ عَادٍ وَثَمُودَ

    Па ако се окрену, ти реци: „Упозоравам вас на онакав удар какав је погодио Ад и Семуд“,

    41:13

14. إِذْ جَاءَتْهُمُ الرُّسُلُ مِنْ بَيْنِ أَيْدِيهِمْ وَمِنْ خَلْفِهِمْ أَلَّا تَعْبُدُوا إِلَّا اللَّهَ ۖ قَالُوا لَوْ شَاءَ رَبُّنَا لَأَنْزَلَ مَلَائِكَةً فَإِنَّا بِمَا أُرْسِلْتُمْ بِهِ كَافِرُونَ

    Кад су им, са свих страна, њихови посланици долазили говорећи: „Не обожавајте никога осим Аллаха!“ А они су одговарали: „Да је наш Господар хтео, Он би послао анђеле! Заиста ми не верујемо у оно што је послато по вама!“

    41:14

15. فَأَمَّا عَادٌ فَاسْتَكْبَرُوا فِي الْأَرْضِ بِغَيْرِ الْحَقِّ وَقَالُوا مَنْ أَشَدُّ مِنَّا قُوَّةً ۖ أَوَلَمْ يَرَوْا أَنَّ اللَّهَ الَّذِي خَلَقَهُمْ هُوَ أَشَدُّ مِنْهُمْ قُوَّةً ۖ وَكَانُوا بِآيَاتِنَا يَجْحَدُونَ

    Што се тиче народа Ад, они су се на Земљи без икаквог основа охолили и говорили: „Ко је од нас јачи?“ А зар нису знали да је Аллах, Који их је створио, јачи од њих - а и Наше речи и доказе су порицали.

    41:15

16. فَأَرْسَلْنَا عَلَيْهِمْ رِيحًا صَرْصَرًا فِي أَيَّامٍ نَحِسَاتٍ لِنُذِيقَهُمْ عَذَابَ الْخِزْيِ فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا ۖ وَلَعَذَابُ الْآخِرَةِ أَخْزَىٰ ۖ وَهُمْ لَا يُنْصَرُونَ

    И Ми смо послали против њих, у узастопним данима, ледени ветар, да бисмо им још у овосветском животу дали да осете срамну патњу. А патња на оном свету биће, заиста, још више понижавајућа и нико неће у помоћ да им притекне.

    41:16

17. وَأَمَّا ثَمُودُ فَهَدَيْنَاهُمْ فَاسْتَحَبُّوا الْعَمَىٰ عَلَى الْهُدَىٰ فَأَخَذَتْهُمْ صَاعِقَةُ الْعَذَابِ الْهُونِ بِمَا كَانُوا يَكْسِبُونَ

    А што се тиче народа Семуд, њих смо били упутили истини, али њима је била дража слепоћа од упуте, па их је стигао понижавајући удар, онако како су заслужили,

    41:17

18. وَنَجَّيْنَا الَّذِينَ آمَنُوا وَكَانُوا يَتَّقُونَ

    а спасили смо оне који су веровали и Аллаха се бојали.

    41:18

19. وَيَوْمَ يُحْشَرُ أَعْدَاءُ اللَّهِ إِلَى النَّارِ فَهُمْ يُوزَعُونَ

    А на Дан кад Аллахови непријатељи у ватру буду потерани – они први биће задржани, да би их сустигли остали.

    41:19

20. حَتَّىٰ إِذَا مَا جَاءُوهَا شَهِدَ عَلَيْهِمْ سَمْعُهُمْ وَأَبْصَارُهُمْ وَجُلُودُهُمْ بِمَا كَانُوا يَعْمَلُونَ

    И кад дођу до ватре, њихове уши, и њихове очи, и њихове коже сведочиће против њих о оном што су радили.

    41:20

Превод: Rowwad Translation Center