Сура 40 Гафир (Верник), ајат 28 – 37

  1. وَقَالَ رَجُلٌ مُؤْمِنٌ مِنْ آلِ فِرْعَوْنَ يَكْتُمُ إِيمَانَهُ أَتَقْتُلُونَ رَجُلًا أَنْ يَقُولَ رَبِّيَ اللَّهُ وَقَدْ جَاءَكُمْ بِالْبَيِّنَاتِ مِنْ رَبِّكُمْ ۖ وَإِنْ يَكُ كَاذِبًا فَعَلَيْهِ كَذِبُهُ ۖ وَإِنْ يَكُ صَادِقًا يُصِبْكُمْ بَعْضُ الَّذِي يَعِدُكُمْ ۖ إِنَّ اللَّهَ لَا يَهْدِي مَنْ هُوَ مُسْرِفٌ كَذَّابٌ

    А један човек, верник, из фараонове породице, који је крио своје веровање, рече: „Зар да убијете човека зато што говори: 'Мој Господар је Аллах!' А донео вам је јасне доказе од вашег Господара? Ако је лажов, његова лаж ће њему да науди, а ако говори истину, онда ће да вас стигне бар нешто од онога што вам се прети; заиста Аллах неће да упути на Прави пут онога који у злу претерује и који много лаже.

    40:28
  2. يَا قَوْمِ لَكُمُ الْمُلْكُ الْيَوْمَ ظَاهِرِينَ فِي الْأَرْضِ فَمَنْ يَنْصُرُنَا مِنْ بَأْسِ اللَّهِ إِنْ جَاءَنَا ۚ قَالَ فِرْعَوْنُ مَا أُرِيكُمْ إِلَّا مَا أَرَىٰ وَمَا أَهْدِيكُمْ إِلَّا سَبِيلَ الرَّشَادِ

    О народе мој, данас вама припада власт и надмоћни сте у земљи, па ко ће да нас одбрани од Аллахове казне ако нас она стигне?“ А фараон рече: „Саветујем вам само оно што мислим, а само ћу ја да вас на исправни пут упутим.“

    40:29
  3. وَقَالَ الَّذِي آمَنَ يَا قَوْمِ إِنِّي أَخَافُ عَلَيْكُمْ مِثْلَ يَوْمِ الْأَحْزَابِ

    А онда онај верник рече: “О народе мој, бојим се да и вас не стигне оно што је стигло народе који су се против посланика били уротили.

    40:30
  4. مِثْلَ دَأْبِ قَوْمِ نُوحٍ وَعَادٍ وَثَمُودَ وَالَّذِينَ مِنْ بَعْدِهِمْ ۚ وَمَا اللَّهُ يُرِيدُ ظُلْمًا لِلْعِبَادِ

    као што је то било са Нојевим народом, и Адом и Семудом, и онима после њих. А Аллах није неправедан према Својим слугама.

    40:31
  5. وَيَا قَوْمِ إِنِّي أَخَافُ عَلَيْكُمْ يَوْمَ التَّنَادِ

    О мој народе, плашим се шта ће да буде са вама на Дан када једни друге будете дозивали,

    40:32
  6. يَوْمَ تُوَلُّونَ مُدْبِرِينَ مَا لَكُمْ مِنَ اللَّهِ مِنْ عَاصِمٍ ۗ وَمَنْ يُضْلِلِ اللَّهُ فَمَا لَهُ مِنْ هَادٍ

    на Дан кад будете узмичући бежали, кад вас од Аллаха неће моћи нико одбранити. А оног кога Аллах у заблуди остави, тога неће нико упутити.

    40:33
  7. وَلَقَدْ جَاءَكُمْ يُوسُفُ مِنْ قَبْلُ بِالْبَيِّنَاتِ فَمَا زِلْتُمْ فِي شَكٍّ مِمَّا جَاءَكُمْ بِهِ ۖ حَتَّىٰ إِذَا هَلَكَ قُلْتُمْ لَنْ يَبْعَثَ اللَّهُ مِنْ بَعْدِهِ رَسُولًا ۚ كَذَٰلِكَ يُضِلُّ اللَّهُ مَنْ هُوَ مُسْرِفٌ مُرْتَابٌ

    Јосиф вам је, још давно, донео јасне доказе, али ви сте стално сумњали у оно шта вам је донео. А кад је он умро, рекли сте: „Аллах више неће после њега да пошаље посланика!“ Ето, тако Аллах оставља у заблуди сваког ко у злу претерује и сумња.

    40:34
  8. الَّذِينَ يُجَادِلُونَ فِي آيَاتِ اللَّهِ بِغَيْرِ سُلْطَانٍ أَتَاهُمْ ۖ كَبُرَ مَقْتًا عِنْدَ اللَّهِ وَعِنْدَ الَّذِينَ آمَنُوا ۚ كَذَٰلِكَ يَطْبَعُ اللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ قَلْبِ مُتَكَبِّرٍ جَبَّارٍ

    Они који о Аллаховим речима и знаковима расправљају, иако им никакав доказ није дошао - заслужују велики презир код Аллаха и код оних који верују. Тако Аллах печати срце сваког охолог силника.

    40:35
  9. وَقَالَ فِرْعَوْنُ يَا هَامَانُ ابْنِ لِي صَرْحًا لَعَلِّي أَبْلُغُ الْأَسْبَابَ

    „О Хамане“, рече фараон, „сагради ми торањ не бих ли стигао до стаза,

    40:36
  10. أَسْبَابَ السَّمَاوَاتِ فَأَطَّلِعَ إِلَىٰ إِلَٰهِ مُوسَىٰ وَإِنِّي لَأَظُنُّهُ كَاذِبًا ۚ وَكَذَٰلِكَ زُيِّنَ لِفِرْعَوْنَ سُوءُ عَمَلِهِ وَصُدَّ عَنِ السَّبِيلِ ۚ وَمَا كَيْدُ فِرْعَوْنَ إِلَّا فِي تَبَابٍ

    небеских стаза, не бих ли се попео до Мојсијевог Бога, а ја сматрам да је Мојсије, заиста, лажов.“ И ето тако су фараону његова ружна дела улепшана, и он је био одвраћен од Правог пута, а лукавство се фараоново завршило на његову штету.

    40:37

Превод: Центар за превођење „Руввад“