Сура 3 Алу Имран (Имранова породица), ајат 72 – 80

1. وَقَالَتْ طَائِفَةٌ مِنْ أَهْلِ الْكِتَابِ آمِنُوا بِالَّذِي أُنْزِلَ عَلَى الَّذِينَ آمَنُوا وَجْهَ النَّهَارِ وَاكْفُرُوا آخِرَهُ لَعَلَّهُمْ يَرْجِعُونَ

   Неки којима је Књига дата говоре: "Верујте у оно што је објављено онима који верују, у почетку дана, а пореците то на крају дана, не би ли и они своју веру напустили!?

   3:72

2. وَلَا تُؤْمِنُوا إِلَّا لِمَنْ تَبِعَ دِينَكُمْ قُلْ إِنَّ الْهُدَىٰ هُدَى اللَّهِ أَنْ يُؤْتَىٰ أَحَدٌ مِثْلَ مَا أُوتِيتُمْ أَوْ يُحَاجُّوكُمْ عِنْدَ رَبِّكُمْ ۗ قُلْ إِنَّ الْفَضْلَ بِيَدِ اللَّهِ يُؤْتِيهِ مَنْ يَشَاءُ ۗ وَاللَّهُ وَاسِعٌ عَلِيمٌ

   И верујте и поверавајте се само ономе ко следи вашу веру!“ Ти реци: „Заиста је права упута Аллахова упута!“ И говоре: „Не верујте и не поверавајте се икоме, па да некоме буде дато као што је дато вама или да има доказ пред вашим Господаром!“ Реци: „Заиста је свако добро у Аллаховој руци и Он то даје коме Он жели!“ А Аллах је неизмерно дарежљив и све зна.

   3:73

3. يَخْتَصُّ بِرَحْمَتِهِ مَنْ يَشَاءُ ۗ وَاللَّهُ ذُو الْفَضْلِ الْعَظِيمِ

   Он Своју милост даје коме хоће. Аллах је поседник великог добра.

   3:74

4. وَمِنْ أَهْلِ الْكِتَابِ مَنْ إِنْ تَأْمَنْهُ بِقِنْطَارٍ يُؤَدِّهِ إِلَيْكَ وَمِنْهُمْ مَنْ إِنْ تَأْمَنْهُ بِدِينَارٍ لَا يُؤَدِّهِ إِلَيْكَ إِلَّا مَا دُمْتَ عَلَيْهِ قَائِمًا ۗ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمْ قَالُوا لَيْسَ عَلَيْنَا فِي الْأُمِّيِّينَ سَبِيلٌ وَيَقُولُونَ عَلَى اللَّهِ الْكَذِبَ وَهُمْ يَعْلَمُونَ

   Има оних којима је дата Књига који ће да ти врате ако им повериш товар блага, а има их који неће да ти врате ако им повериш и само један динар, осим ако га од њих не будеш стално потраживао. То је зато јер они говоре: „Нама није грех у ономе што учинимо неписменима“, и о Аллаху говоре лажи, а знају истину.

   3:75

5. بَلَىٰ مَنْ أَوْفَىٰ بِعَهْدِهِ وَاتَّقَىٰ فَإِنَّ اللَّهَ يُحِبُّ الْمُتَّقِينَ

   Међутим, ко обавезу своју испуњава и греха се клони, па Аллах, заиста, воли богобојазне.

   3:76

6. إِنَّ الَّذِينَ يَشْتَرُونَ بِعَهْدِ اللَّهِ وَأَيْمَانِهِمْ ثَمَنًا قَلِيلًا أُولَٰئِكَ لَا خَلَاقَ لَهُمْ فِي الْآخِرَةِ وَلَا يُكَلِّمُهُمُ اللَّهُ وَلَا يَنْظُرُ إِلَيْهِمْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَلَا يُزَكِّيهِمْ وَلَهُمْ عَذَابٌ أَلِيمٌ

   Заиста, они који за обавезу своју према Аллаху и заклетве своје купују нешто што мало вреди, на Будућем свету никаквог удела неће да имају. Аллах са њима неће да говори, нити ће на њих да погледа на Судњем дану, нити ће да их очисти. Њима припада болна патња.

   3:77

7. وَإِنَّ مِنْهُمْ لَفَرِيقًا يَلْوُونَ أَلْسِنَتَهُمْ بِالْكِتَابِ لِتَحْسَبُوهُ مِنَ الْكِتَابِ وَمَا هُوَ مِنَ الْكِتَابِ وَيَقُولُونَ هُوَ مِنْ عِنْدِ اللَّهِ وَمَا هُوَ مِنْ عِنْدِ اللَّهِ وَيَقُولُونَ عَلَى اللَّهِ الْكَذِبَ وَهُمْ يَعْلَمُونَ

   Једна њихова група увија своје језике читајући Књигу, да бисте ви помислили да је то из Књиге, а то није из Књиге. И говоре: „То је од Аллаха!“ А то није од Аллаха. И говоре о Аллаху лажи, а знају то.

   3:78

8. مَا كَانَ لِبَشَرٍ أَنْ يُؤْتِيَهُ اللَّهُ الْكِتَابَ وَالْحُكْمَ وَالنُّبُوَّةَ ثُمَّ يَقُولَ لِلنَّاسِ كُونُوا عِبَادًا لِي مِنْ دُونِ اللَّهِ وَلَٰكِنْ كُونُوا رَبَّانِيِّينَ بِمَا كُنْتُمْ تُعَلِّمُونَ الْكِتَابَ وَبِمَا كُنْتُمْ تَدْرُسُونَ

   Није примерено човеку да му Аллах да Књигу, и мудрост, и веровесништво, а затим да говори људима: „Мене обожавајте, а не Аллаха!“ Него: „Будите учени и побожни, зато што Књизи подучавате и што је и сами проучавате!"

   3:79

9. وَلَا يَأْمُرَكُمْ أَنْ تَتَّخِذُوا الْمَلَائِكَةَ وَالنَّبِيِّينَ أَرْبَابًا ۗ أَيَأْمُرُكُمْ بِالْكُفْرِ بَعْدَ إِذْ أَنْتُمْ مُسْلِمُونَ

   Он вам не наређује да анђеле и веровеснике сматрате божанствима. Зар да вам наређује неверовање, након што сте постали Њему предани?!

   3:80

Превод: Центар за превођење „Руввад“