Сура 3 Алу Имран (Имранова породица), ајат 144 – 148

1. وَمَا مُحَمَّدٌ إِلَّا رَسُولٌ قَدْ خَلَتْ مِنْ قَبْلِهِ الرُّسُلُ ۚ أَفَإِنْ مَاتَ أَوْ قُتِلَ انْقَلَبْتُمْ عَلَىٰ أَعْقَابِكُمْ ۚ وَمَنْ يَنْقَلِبْ عَلَىٰ عَقِبَيْهِ فَلَنْ يَضُرَّ اللَّهَ شَيْئًا ۗ وَسَيَجْزِي اللَّهُ الشَّاكِرِينَ

   Мухаммед је само посланик, а и пре њега је било посланика. Ако би он умро, или био убијен, зар бисте се ви назад вратили?! Онај ко се врати назад, Аллаху неће ништа да науди, а Аллах ће захвалне да награди.

   3:144

2. وَمَا كَانَ لِنَفْسٍ أَنْ تَمُوتَ إِلَّا بِإِذْنِ اللَّهِ كِتَابًا مُؤَجَّلًا ۗ وَمَنْ يُرِدْ ثَوَابَ الدُّنْيَا نُؤْتِهِ مِنْهَا وَمَنْ يُرِدْ ثَوَابَ الْآخِرَةِ نُؤْتِهِ مِنْهَا ۚ وَسَنَجْزِي الشَّاكِرِينَ

   Ниједна особа неће да умре без Аллаховог одређења, часа суђеног. Ко жели награду на овоме свету, даћемо му дeо награде који заслужује, а ко жели награду на Будућем свету, даћемо му део награде који заслужује. А захвалне ћемо да наградимо!

   3:145

3. وَكَأَيِّنْ مِنْ نَبِيٍّ قَاتَلَ مَعَهُ رِبِّيُّونَ كَثِيرٌ فَمَا وَهَنُوا لِمَا أَصَابَهُمْ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَمَا ضَعُفُوا وَمَا اسْتَكَانُوا ۗ وَاللَّهُ يُحِبُّ الصَّابِرِينَ

   А колико је било веровесника уз које су се бројни побожни људи борили, па нису клонули због онога што би их задесило на Аллаховом путу, нити су посустајали, нити су се предавали?! А Аллах воли стрпљиве.

   3:146

4. وَمَا كَانَ قَوْلَهُمْ إِلَّا أَنْ قَالُوا رَبَّنَا اغْفِرْ لَنَا ذُنُوبَنَا وَإِسْرَافَنَا فِي أَمْرِنَا وَثَبِّتْ أَقْدَامَنَا وَانْصُرْنَا عَلَى الْقَوْمِ الْكَافِرِينَ

   Они нису говорили ништа друго него: „Господару наш, опрости нам грехе наше и претеривање у поступцима нашим, учврсти наше кораке и помози нам против народа неверничког.“

   3:147

5. فَآتَاهُمُ اللَّهُ ثَوَابَ الدُّنْيَا وَحُسْنَ ثَوَابِ الْآخِرَةِ ۗ وَاللَّهُ يُحِبُّ الْمُحْسِنِينَ

   Па им је Аллах дао награду на овом свету и још лепшу награду на Будућем свету, а Аллах воли доброчинитеље.

   3:148

Превод: Центар за превођење „Руввад“