Сура 39 Ез-Зумер (Скупови), ајат 42 – 52

  1. اللَّهُ يَتَوَفَّى الْأَنْفُسَ حِينَ مَوْتِهَا وَالَّتِي لَمْ تَمُتْ فِي مَنَامِهَا ۖ فَيُمْسِكُ الَّتِي قَضَىٰ عَلَيْهَا الْمَوْتَ وَيُرْسِلُ الْأُخْرَىٰ إِلَىٰ أَجَلٍ مُسَمًّى ۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَآيَاتٍ لِقَوْمٍ يَتَفَكَّرُونَ

    Аллах узима душе у часу њихове смрти, а и оних који спавају, а који још умрли нису, па задржава оне којима је одредио да умру, а оставља оне друге до рока одређеног. То су, заиста, докази за оне који размишљају.

    39:42

  2. أَمِ اتَّخَذُوا مِنْ دُونِ اللَّهِ شُفَعَاءَ ۚ قُلْ أَوَلَوْ كَانُوا لَا يَمْلِكُونَ شَيْئًا وَلَا يَعْقِلُونَ

    Зар они мимо Аллаха заговорнике узимају?! Реци: „Зар и онда када су без икакве моћи и када ништа не разумеју?“

    39:43

  3. قُلْ لِلَّهِ الشَّفَاعَةُ جَمِيعًا ۖ لَهُ مُلْكُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ ۖ ثُمَّ إِلَيْهِ تُرْجَعُونَ

    Реци: „Свакo заговарање припада Аллаху, Његова је власт на небесима и на Земљи, а затим ћете Њему да се вратите.“

    39:44

  4. وَإِذَا ذُكِرَ اللَّهُ وَحْدَهُ اشْمَأَزَّتْ قُلُوبُ الَّذِينَ لَا يُؤْمِنُونَ بِالْآخِرَةِ ۖ وَإِذَا ذُكِرَ الَّذِينَ مِنْ دُونِهِ إِذَا هُمْ يَسْتَبْشِرُونَ

    Кад се спомене само Аллах, грче се срца оних који у Будући свет не верују, а када се спомену они које они поред Њега обожавају, одједном их обузме радост.

    39:45

  5. قُلِ اللَّهُمَّ فَاطِرَ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ عَالِمَ الْغَيْبِ وَالشَّهَادَةِ أَنْتَ تَحْكُمُ بَيْنَ عِبَادِكَ فِي مَا كَانُوا فِيهِ يَخْتَلِفُونَ

    Реци: „Аллаху, Који си створио небеса и Земљу, Ти Који знаш невидљив и видљив свет, Ти ћеш Својим слугама да пресудиш у ономе у чему су се разилазили!“

    39:46

  6. وَلَوْ أَنَّ لِلَّذِينَ ظَلَمُوا مَا فِي الْأَرْضِ جَمِيعًا وَمِثْلَهُ مَعَهُ لَافْتَدَوْا بِهِ مِنْ سُوءِ الْعَذَابِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ۚ وَبَدَا لَهُمْ مِنَ اللَّهِ مَا لَمْ يَكُونُوا يَحْتَسِبُونَ

    Када би незнанобошци имали све што је на Земљи, и још толико, на Судњем дану они би све то дали како би се искупили од тешке патње; а Аллах ће их казнити казном какву нису могли ни наслутити,

    39:47

  7. وَبَدَا لَهُمْ سَيِّئَاتُ مَا كَسَبُوا وَحَاقَ بِهِمْ مَا كَانُوا بِهِ يَسْتَهْزِئُونَ

    и указаће им се њихова лоша дела која су радили и снаћи ће их баш оно чему су се изругивали.

    39:48

  8. فَإِذَا مَسَّ الْإِنْسَانَ ضُرٌّ دَعَانَا ثُمَّ إِذَا خَوَّلْنَاهُ نِعْمَةً مِنَّا قَالَ إِنَّمَا أُوتِيتُهُ عَلَىٰ عِلْمٍ ۚ بَلْ هِيَ فِتْنَةٌ وَلَٰكِنَّ أَكْثَرَهُمْ لَا يَعْلَمُونَ

    Кад човека снађе каква невоља, Нама се моли; а кад му Ми после благодат пружимо, онда говори: „Ово ми је дато због мог знања!“ А није тако, то је само искушење, али већина њих не зна.

    39:49

  9. قَدْ قَالَهَا الَّذِينَ مِنْ قَبْلِهِمْ فَمَا أَغْنَىٰ عَنْهُمْ مَا كَانُوا يَكْسِبُونَ

    Тако су говорили и они пре њих, па им није користило оно што су били стекли,

    39:50

  10. فَأَصَابَهُمْ سَيِّئَاتُ مَا كَسَبُوا ۚ وَالَّذِينَ ظَلَمُوا مِنْ هَٰؤُلَاءِ سَيُصِيبُهُمْ سَيِّئَاتُ مَا كَسَبُوا وَمَا هُمْ بِمُعْجِزِينَ

    па их је стигла казна за зла дела која су радили. А и оне међу овима који се моле идолима - стићи ће казна за оно што чине, неће се спасити.

    39:51

  11. أَوَلَمْ يَعْلَمُوا أَنَّ اللَّهَ يَبْسُطُ الرِّزْقَ لِمَنْ يَشَاءُ وَيَقْدِرُ ۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَآيَاتٍ لِقَوْمٍ يُؤْمِنُونَ

    Зар они не знају да Аллах даје опскрбу у изобиљу ономе коме хоће, и да ускраћује; то су, заиста, поуке народу који верује.

    39:52

Превод: Центар за превођење „Руввад“