Сура 33 Ел-Ахзаб (Савезници), ајат 9 – 20

يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا اذْكُرُوا نِعْمَةَ اللَّهِ عَلَيْكُمْ إِذْ جَاءَتْكُمْ جُنُودٌ فَأَرْسَلْنَا عَلَيْهِمْ رِيحًا وَجُنُودًا لَمْ تَرَوْهَا ۚ وَكَانَ اللَّهُ بِمَا تَعْمَلُونَ بَصِيرًا

О верници, сетите се Аллахове благодати према вама када су до вас војске дошле, па смо Ми против њих послали ветар, и војске које ви нисте видели - а Аллах добро види шта ви радите.
33:9
إِذْ جَاءُوكُمْ مِنْ فَوْقِكُمْ وَمِنْ أَسْفَلَ مِنْكُمْ وَإِذْ زَاغَتِ الْأَبْصَارُ وَبَلَغَتِ الْقُلُوبُ الْحَنَاجِرَ وَتَظُنُّونَ بِاللَّهِ الظُّنُونَا

Кад су вам војске дошле и одозго и одоздо, кад су вам погледи скренули, а душа дошла до гркљана, и кад сте о Аллаху помишљали свашта.
33:10
هُنَالِكَ ابْتُلِيَ الْمُؤْمِنُونَ وَزُلْزِلُوا زِلْزَالًا شَدِيدًا

Тада су верници били стављени у искушење и жестоко су били узнемирени.
33:11
وَإِذْ يَقُولُ الْمُنَافِقُونَ وَالَّذِينَ فِي قُلُوبِهِمْ مَرَضٌ مَا وَعَدَنَا اللَّهُ وَرَسُولُهُ إِلَّا غُرُورًا

кад су лицемери и они болесних срца говорили: “Аллах и Посланик Његов су нас само обмањивали кад су нам обећавали!”
33:12
وَإِذْ قَالَتْ طَائِفَةٌ مِنْهُمْ يَا أَهْلَ يَثْرِبَ لَا مُقَامَ لَكُمْ فَارْجِعُوا ۚ وَيَسْتَأْذِنُ فَرِيقٌ مِنْهُمُ النَّبِيَّ يَقُولُونَ إِنَّ بُيُوتَنَا عَوْرَةٌ وَمَا هِيَ بِعَوْرَةٍ ۖ إِنْ يُرِيدُونَ إِلَّا فِرَارًا

Кад су неки међу њима казали: „О становници Медине, не можете издржати, зато се вратите“, а други међу њима тражили су допуштење од Веровесника и говорили: „Куће су наше незаштићене!“ А нису биле незаштићене, већ су они само желели да из борбе побегну.
33:13
وَلَوْ دُخِلَتْ عَلَيْهِمْ مِنْ أَقْطَارِهَا ثُمَّ سُئِلُوا الْفِتْنَةَ لَآتَوْهَا وَمَا تَلَبَّثُوا بِهَا إِلَّا يَسِيرًا

А да су им с разних страна продрли и да су потом од њих затражили да опет постану незнанобошци, они би то, не двоумећи се око тога, брзо учинили,
33:14
وَلَقَدْ كَانُوا عَاهَدُوا اللَّهَ مِنْ قَبْلُ لَا يُوَلُّونَ الْأَدْبَارَ ۚ وَكَانَ عَهْدُ اللَّهِ مَسْئُولًا

а били су се још пре обавезали Аллаху да неће посустати - а за обавезу дату Аллаху одговараће се.
33:15
قُلْ لَنْ يَنْفَعَكُمُ الْفِرَارُ إِنْ فَرَرْتُمْ مِنَ الْمَوْتِ أَوِ الْقَتْلِ وَإِذًا لَا تُمَتَّعُونَ إِلَّا قَلِيلًا

Реци: “Ако бежите од смрти или погибије, бежање вам неће помоћи, јер и после тога, само ћете кратко да уживате.“
33:16
قُلْ مَنْ ذَا الَّذِي يَعْصِمُكُمْ مِنَ اللَّهِ إِنْ أَرَادَ بِكُمْ سُوءًا أَوْ أَرَادَ بِكُمْ رَحْمَةً ۚ وَلَا يَجِدُونَ لَهُمْ مِنْ دُونِ اللَّهِ وَلِيًّا وَلَا نَصِيرًا

Реци: „Ко ће да вас заштити од Аллаха ако Он жели да вас снађе зло, или, ко може да вам науди ако Он жели да вам укаже милост?!“ Осим Аллаха, они себи неће наћи ни заштитника ни помагача.
33:17
قَدْ يَعْلَمُ اللَّهُ الْمُعَوِّقِينَ مِنْكُمْ وَالْقَائِلِينَ لِإِخْوَانِهِمْ هَلُمَّ إِلَيْنَا ۖ وَلَا يَأْتُونَ الْبَأْسَ إِلَّا قَلِيلًا

Аллах добро зна оне међу вама који су друге задржали, и својим пријатељима говорили: „Прикључите нам се!“ А иначе они у борбу ретко иду,
33:18
أَشِحَّةً عَلَيْكُمْ ۖ فَإِذَا جَاءَ الْخَوْفُ رَأَيْتَهُمْ يَنْظُرُونَ إِلَيْكَ تَدُورُ أَعْيُنُهُمْ كَالَّذِي يُغْشَىٰ عَلَيْهِ مِنَ الْمَوْتِ ۖ فَإِذَا ذَهَبَ الْخَوْفُ سَلَقُوكُمْ بِأَلْسِنَةٍ حِدَادٍ أَشِحَّةً عَلَى الْخَيْرِ ۚ أُولَٰئِكَ لَمْ يُؤْمِنُوا فَأَحْبَطَ اللَّهُ أَعْمَالَهُمْ ۚ وَكَانَ ذَٰلِكَ عَلَى اللَّهِ يَسِيرًا

не желећи да вам помогну. А кад завлада страх, видиш их како гледају у тебе колутајући својим очима као пред смрт онесвешћени; чим страх мине, они вас псују својим оштрим језицима, шкрти да учине било какво добро. Они не верују, и зато је Аллах поништио њихова дела; а то је Аллаху лако.
33:19
يَحْسَبُونَ الْأَحْزَابَ لَمْ يَذْهَبُوا ۖ وَإِنْ يَأْتِ الْأَحْزَابُ يَوَدُّوا لَوْ أَنَّهُمْ بَادُونَ فِي الْأَعْرَابِ يَسْأَلُونَ عَنْ أَنْبَائِكُمْ ۖ وَلَوْ كَانُوا فِيكُمْ مَا قَاتَلُوا إِلَّا قَلِيلًا

Они мисле да савезници још нису отишли. А кад би савезници опет дошли, најдраже би им било да су међу бедуинима у пустињи и да се распитују за вас; а када би са вама остали, мало би се борили.
33:20

Превод: Центар за превођење „Руввад“