Сура 2 Ел-Бекара (Крава), ајат 243 – 248

1. أَلَمْ تَرَ إِلَى الَّذِينَ خَرَجُوا مِنْ دِيَارِهِمْ وَهُمْ أُلُوفٌ حَذَرَ الْمَوْتِ فَقَالَ لَهُمُ اللَّهُ مُوتُوا ثُمَّ أَحْيَاهُمْ ۚ إِنَّ اللَّهَ لَذُو فَضْلٍ عَلَى النَّاسِ وَلَٰكِنَّ أَكْثَرَ النَّاسِ لَا يَشْكُرُونَ

   Зар не знаш за оне који су из страха од смрти из земље своје побегли, а било их је на хиљаде, па им је Аллах рекао: "Помрите!" А после их је оживео. Аллах је, заиста, дарежљив према људима, али већина људи не захваљује.

   2:243

2. وَقَاتِلُوا فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَاعْلَمُوا أَنَّ اللَّهَ سَمِيعٌ عَلِيمٌ

   И борите се на Аллаховом путу и знајте да Аллах све чује и све зна.

   2:244

3. مَنْ ذَا الَّذِي يُقْرِضُ اللَّهَ قَرْضًا حَسَنًا فَيُضَاعِفَهُ لَهُ أَضْعَافًا كَثِيرَةً ۚ وَاللَّهُ يَقْبِضُ وَيَبْسُطُ وَإِلَيْهِ تُرْجَعُونَ

   Ко је тај који ће Аллаху леп зајам дати, па да му га Он многоструко врати, Аллах ускраћује и обилно даје, и Њему ћете се вратити.

   2:245

4. أَلَمْ تَرَ إِلَى الْمَلَإِ مِنْ بَنِي إِسْرَائِيلَ مِنْ بَعْدِ مُوسَىٰ إِذْ قَالُوا لِنَبِيٍّ لَهُمُ ابْعَثْ لَنَا مَلِكًا نُقَاتِلْ فِي سَبِيلِ اللَّهِ ۖ قَالَ هَلْ عَسَيْتُمْ إِنْ كُتِبَ عَلَيْكُمُ الْقِتَالُ أَلَّا تُقَاتِلُوا ۖ قَالُوا وَمَا لَنَا أَلَّا نُقَاتِلَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَقَدْ أُخْرِجْنَا مِنْ دِيَارِنَا وَأَبْنَائِنَا ۖ فَلَمَّا كُتِبَ عَلَيْهِمُ الْقِتَالُ تَوَلَّوْا إِلَّا قَلِيلًا مِنْهُمْ ۗ وَاللَّهُ عَلِيمٌ بِالظَّالِمِينَ

   Зар не знаш када су прваци синова Израиљевих, након Мојсија, казали своме веровеснику: "Постави нам краља да се на Аллаховом путу боримо!" "Можда се ви нећете борити, ако вам борба буде прописана?'' Рече он. "Зашто да се не боримо на Аллаховом путу?'' Рекоше. "А ми смо из земље наше прогнани и од синова наших одвојени!" А када им борба би прописана, они, осим неколицине, окренуше се. А Аллах добро зна неправеднике.

   2:246

5. وَقَالَ لَهُمْ نَبِيُّهُمْ إِنَّ اللَّهَ قَدْ بَعَثَ لَكُمْ طَالُوتَ مَلِكًا ۚ قَالُوا أَنَّىٰ يَكُونُ لَهُ الْمُلْكُ عَلَيْنَا وَنَحْنُ أَحَقُّ بِالْمُلْكِ مِنْهُ وَلَمْ يُؤْتَ سَعَةً مِنَ الْمَالِ ۚ قَالَ إِنَّ اللَّهَ اصْطَفَاهُ عَلَيْكُمْ وَزَادَهُ بَسْطَةً فِي الْعِلْمِ وَالْجِسْمِ ۖ وَاللَّهُ يُؤْتِي مُلْكَهُ مَنْ يَشَاءُ ۚ وَاللَّهُ وَاسِعٌ عَلِيمٌ

   „Аллах вам је Саула за владара одредио“, рече им њихов веровесник. „Одакле да нам он буде владар када смо ми пречи од њега да владамо? Њему ни велико богатство није дато!“, рекоше они. „Заиста је Аллах њега да влада вама изабрао“, рече он, „и великим знањем и телесном снагом га обдарио. Аллах даје власт коме Он хоће. Аллах је неизмерно дарежљив и све зна!

   2:247

6. وَقَالَ لَهُمْ نَبِيُّهُمْ إِنَّ آيَةَ مُلْكِهِ أَنْ يَأْتِيَكُمُ التَّابُوتُ فِيهِ سَكِينَةٌ مِنْ رَبِّكُمْ وَبَقِيَّةٌ مِمَّا تَرَكَ آلُ مُوسَىٰ وَآلُ هَارُونَ تَحْمِلُهُ الْمَلَائِكَةُ ۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَآيَةً لَكُمْ إِنْ كُنْتُمْ مُؤْمِنِينَ

   „Заиста, знак његове власти“, рече им веровесник њихов, „биће ковчег који ће да вам стигне. У њему ће да буде смирај за вас од вашег Господара, и остатак онога што су Мојсије и Арон оставили. Носиће га анђели. У томе је, заиста, знак за вас, ако сте верници!“

   2:248

Превод: Центар за превођење „Руввад“