Сура 2 Ел-Бекара (Крава), ајат 131 – 135

1. إِذْ قَالَ لَهُ رَبُّهُ أَسْلِمْ ۖ قَالَ أَسْلَمْتُ لِرَبِّ الْعَالَمِينَ

   Када је њему Господар његов рекао: "Предан буди!" Он је одговорио: "Ја сам предан Господару светова."

   2:131

2. وَوَصَّىٰ بِهَا إِبْرَاهِيمُ بَنِيهِ وَيَعْقُوبُ يَا بَنِيَّ إِنَّ اللَّهَ اصْطَفَىٰ لَكُمُ الدِّينَ فَلَا تَمُوتُنَّ إِلَّا وَأَنْتُمْ مُسْلِمُونَ

   И Аврам је, као и Јаков, то синовима својим заповедио: „Синови моји, Аллах вам је веру одабрао, и нипошто немојте да умрете другачије осим као муслимани .“

   2:132

3. أَمْ كُنْتُمْ شُهَدَاءَ إِذْ حَضَرَ يَعْقُوبَ الْمَوْتُ إِذْ قَالَ لِبَنِيهِ مَا تَعْبُدُونَ مِنْ بَعْدِي قَالُوا نَعْبُدُ إِلَٰهَكَ وَإِلَٰهَ آبَائِكَ إِبْرَاهِيمَ وَإِسْمَاعِيلَ وَإِسْحَاقَ إِلَٰهًا وَاحِدًا وَنَحْنُ لَهُ مُسْلِمُونَ

   Зар сте били присутни када је Јакову смртни час дошао?! Кад је он синове своје упитао: „Кога ћете, након мене, да обожавате?" Одговорили су: „Обожаваћемо Бога твог, Бога твојих отаца Аврама, Јишмаела и Исака, Бога Јединог! И ми се само Њему предајемо!“

   2:133

4. تِلْكَ أُمَّةٌ قَدْ خَلَتْ ۖ لَهَا مَا كَسَبَتْ وَلَكُمْ مَا كَسَبْتُمْ ۖ وَلَا تُسْأَلُونَ عَمَّا كَانُوا يَعْمَلُونَ

   Тај је народ прошао; њему припада оно што је заслужио, а вама што сте заслужили, и ви нећете бити питани за оно што су они радили.

   2:134

5. وَقَالُوا كُونُوا هُودًا أَوْ نَصَارَىٰ تَهْتَدُوا ۗ قُلْ بَلْ مِلَّةَ إِبْرَاهِيمَ حَنِيفًا ۖ وَمَا كَانَ مِنَ الْمُشْرِكِينَ

   Они говоре: „Будите јевреји, односно хришћани, бићете на Правом путу!“ Ти реци: „Не, ми смо следбеници Аврама правоверника. Он није био идолопоклоник.“

   2:135

Превод: Центар за превођење „Руввад“