Сура 27 Ен-Немл (Мрави), ајат 7 – 12

1. إِذْ قَالَ مُوسَىٰ لِأَهْلِهِ إِنِّي آنَسْتُ نَارًا سَآتِيكُمْ مِنْهَا بِخَبَرٍ أَوْ آتِيكُمْ بِشِهَابٍ قَبَسٍ لَعَلَّكُمْ تَصْطَلُونَ

   Када Мојсије рече својој породици: „Видео сам ватру, донећу вам отуда какву вест, или ћу да вам донесем пламену бакљу да бисте се огрејали.“

   27:7

2. فَلَمَّا جَاءَهَا نُودِيَ أَنْ بُورِكَ مَنْ فِي النَّارِ وَمَنْ حَوْلَهَا وَسُبْحَانَ اللَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ

   Кад је дошао до ње, неки глас је дозивао: „Нека су благословљени они који се налазе на месту где је ватра и они око ње, и нека је слављен и узвишен Аллах, Господар светова!

   27:8

3. يَا مُوسَىٰ إِنَّهُ أَنَا اللَّهُ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ

   О Мојсије, Ја сам - Аллах, Силни и Мудри!

   27:9

4. وَأَلْقِ عَصَاكَ ۚ فَلَمَّا رَآهَا تَهْتَزُّ كَأَنَّهَا جَانٌّ وَلَّىٰ مُدْبِرًا وَلَمْ يُعَقِّبْ ۚ يَا مُوسَىٰ لَا تَخَفْ إِنِّي لَا يَخَافُ لَدَيَّ الْمُرْسَلُونَ

   Баци свој штап!“ Па кад виде да се, као да је хитра змија, креће, он узмаче и не врати се. "О Мојсије, не бој се! Посланици код Мене не требају ничега да се боје;

   27:10

5. إِلَّا مَنْ ظَلَمَ ثُمَّ بَدَّلَ حُسْنًا بَعْدَ سُوءٍ فَإِنِّي غَفُورٌ رَحِيمٌ

   А оном који грех почини, а онда зло добрим делом замени – Ја ћу, уистину, опростити и самилостан бити.

   27:11

6. وَأَدْخِلْ يَدَكَ فِي جَيْبِكَ تَخْرُجْ بَيْضَاءَ مِنْ غَيْرِ سُوءٍ ۖ فِي تِسْعِ آيَاتٍ إِلَىٰ فِرْعَوْنَ وَقَوْمِهِ ۚ إِنَّهُمْ كَانُوا قَوْمًا فَاسِقِينَ

   Увуци своју руку у своја недра, појавиће се бела, али неће да буде болесна - биће један од девет знакова фараону и његовом народу; они су, заиста, народ невернички.“

   27:12

Превод: Центар за превођење „Руввад“