Сура 23 Ел-Му'минун (Верници), ајат 33 – 50
-
وَقَالَ الْمَلَأُ مِنْ قَوْمِهِ الَّذِينَ كَفَرُوا وَكَذَّبُوا بِلِقَاءِ الْآخِرَةِ وَأَتْرَفْنَاهُمْ فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا مَا هَٰذَا إِلَّا بَشَرٌ مِثْلُكُمْ يَأْكُلُ مِمَّا تَأْكُلُونَ مِنْهُ وَيَشْرَبُ مِمَّا تَشْرَبُونَ
Али су великани његовог народа, који нису веровали, који су порицали да ће да буду оживљени на Будућем свету, и којима смо дали да раскошно живе у животу на овом свету, говорили: „Он је човек као и ви; једе оно што и ви једете, и пије оно што и ви пијете;
23:33 -
وَلَئِنْ أَطَعْتُمْ بَشَرًا مِثْلَكُمْ إِنَّكُمْ إِذًا لَخَاسِرُونَ
и ако се будете покоравали човеку попут вас, сигурно ћете да будете изгубљени.
23:34 -
أَيَعِدُكُمْ أَنَّكُمْ إِذَا مِتُّمْ وَكُنْتُمْ تُرَابًا وَعِظَامًا أَنَّكُمْ مُخْرَجُونَ
Зар он вама да прети да ћете, након што умрете и земља и кости постанете, заиста, да будете оживљени?!
23:35 -
هَيْهَاتَ هَيْهَاتَ لِمَا تُوعَدُونَ
Немогуће је оно чиме вам се прети!
23:36 -
إِنْ هِيَ إِلَّا حَيَاتُنَا الدُّنْيَا نَمُوتُ وَنَحْيَا وَمَا نَحْنُ بِمَبْعُوثِينَ
Постоји само наш живот на овом свету, ту живимо и умиремо, а оживљени нећемо бити.
23:37 -
إِنْ هُوَ إِلَّا رَجُلٌ افْتَرَىٰ عَلَى اللَّهِ كَذِبًا وَمَا نَحْنُ لَهُ بِمُؤْمِنِينَ
Он је човек који о Аллаху износи лажи, и ми му не верујемо.“
23:38 -
قَالَ رَبِّ انْصُرْنِي بِمَا كَذَّبُونِ
„Мој Господару,“ замолио је он, „помози ми, они ме у лаж утерују!“
23:39 -
قَالَ عَمَّا قَلِيلٍ لَيُصْبِحُنَّ نَادِمِينَ
„Ускоро ће они да се кају!“ Одговори Он,
23:40 -
فَأَخَذَتْهُمُ الصَّيْحَةُ بِالْحَقِّ فَجَعَلْنَاهُمْ غُثَاءً ۚ فَبُعْدًا لِلْقَوْمِ الظَّالِمِينَ
и заслужено их је погодио страшан глас, и Ми смо их учинили као што је речни нанос, па далеко био насилнички народ!
23:41 -
ثُمَّ أَنْشَأْنَا مِنْ بَعْدِهِمْ قُرُونًا آخَرِينَ
А затим смо, после њих, друга поколења ствoрили,
23:42 -
مَا تَسْبِقُ مِنْ أُمَّةٍ أَجَلَهَا وَمَا يَسْتَأْخِرُونَ
ниједан народ не може убрзати ни успорити време своје пропасти.
23:43 -
ثُمَّ أَرْسَلْنَا رُسُلَنَا تَتْرَىٰ ۖ كُلَّ مَا جَاءَ أُمَّةً رَسُولُهَا كَذَّبُوهُ ۚ فَأَتْبَعْنَا بَعْضَهُمْ بَعْضًا وَجَعَلْنَاهُمْ أَحَادِيثَ ۚ فَبُعْدًا لِقَوْمٍ لَا يُؤْمِنُونَ
Затим смо посланике, једне за другим слали. Кад год би неком народу дошао његов посланик, утеривали би га у лаж, и Ми смо их зато редом уништавали, и само смо у причама о њима сачували спомен; па далеко били људи који нису веровали!
23:44 -
ثُمَّ أَرْسَلْنَا مُوسَىٰ وَأَخَاهُ هَارُونَ بِآيَاتِنَا وَسُلْطَانٍ مُبِينٍ
После смо послали Мојсија и брата му Арона са Нашим речима и знацима и очигледним доказом,
23:45 -
إِلَىٰ فِرْعَوْنَ وَمَلَئِهِ فَاسْتَكْبَرُوا وَكَانُوا قَوْمًا عَالِينَ
фараону и његовим главешинама, али су се они узохолили, били су то надмени људи.
23:46 -
فَقَالُوا أَنُؤْمِنُ لِبَشَرَيْنِ مِثْلِنَا وَقَوْمُهُمَا لَنَا عَابِدُونَ
Говорили су: „Зар да поверујемо двојици људи који су као и ми, а њихов народ је у нашем ропству?"
23:47 -
فَكَذَّبُوهُمَا فَكَانُوا مِنَ الْمُهْلَكِينَ
И њих двојицу лажљивцима прогласише, па су зато били уништени.
23:48 -
وَلَقَدْ آتَيْنَا مُوسَى الْكِتَابَ لَعَلَّهُمْ يَهْتَدُونَ
Мојсију смо онда дали Књигу не би ли Израиљеви синови ишли Правим путем.
23:49 -
وَجَعَلْنَا ابْنَ مَرْيَمَ وَأُمَّهُ آيَةً وَآوَيْنَاهُمَا إِلَىٰ رَبْوَةٍ ذَاتِ قَرَارٍ وَمَعِينٍ
И сина Маријиног и мајку његову знаком смо учинили. Ми смо њих на једној висоравни с текућом водом настанили.
23:50
Превод: Центар за превођење „Руввад“