Сура 17 Ел-Исра (Ноћно путовање)

وَلَقَدْ صَرَّفْنَا فِي هَٰذَا الْقُرْآنِ لِيَذَّكَّرُوا وَمَا يَزِيدُهُمْ إِلَّا نُفُورًا

У Кур'ану смо мноштво опомена навели да би они поуку извукли, али њима Кур'ан само одбојност повећава.
17:41
قُلْ لَوْ كَانَ مَعَهُ آلِهَةٌ كَمَا يَقُولُونَ إِذًا لَابْتَغَوْا إِلَىٰ ذِي الْعَرْشِ سَبِيلًا

Реци: „Да поред Њега постоји друго божанство, као што они говоре, они би онда потражили пут до Власника Престола.“
17:42
سُبْحَانَهُ وَتَعَالَىٰ عَمَّا يَقُولُونَ عُلُوًّا كَبِيرًا

Слављен нека је Он и врло високо изнад оног што они говоре!
17:43
تُسَبِّحُ لَهُ السَّمَاوَاتُ السَّبْعُ وَالْأَرْضُ وَمَنْ فِيهِنَّ ۚ وَإِنْ مِنْ شَيْءٍ إِلَّا يُسَبِّحُ بِحَمْدِهِ وَلَٰكِنْ لَا تَفْقَهُونَ تَسْبِيحَهُمْ ۗ إِنَّهُ كَانَ حَلِيمًا غَفُورًا

Њега величају седам небеса, и Земља, и они на њима; и не постоји ништа што Га не велича, хвалећи Га; али ви не разумете њихово величање. Он, заиста, не жури са казном и опрашта грехе.
17:44
وَإِذَا قَرَأْتَ الْقُرْآنَ جَعَلْنَا بَيْنَكَ وَبَيْنَ الَّذِينَ لَا يُؤْمِنُونَ بِالْآخِرَةِ حِجَابًا مَسْتُورًا

А када учиш Кур'ан, између тебе и оних који у Будући свет не верују Ми ставимо невидљиви застор који раздваја,
17:45
وَجَعَلْنَا عَلَىٰ قُلُوبِهِمْ أَكِنَّةً أَنْ يَفْقَهُوهُ وَفِي آذَانِهِمْ وَقْرًا ۚ وَإِذَا ذَكَرْتَ رَبَّكَ فِي الْقُرْآنِ وَحْدَهُ وَلَّوْا عَلَىٰ أَدْبَارِهِمْ نُفُورًا

а на њихова срца покриваче да га не би разумели, и учинимо их глувим. И када ти у Кур'ану споменеш свога Господара да је Једини, они из одбојности окрену леђа.
17:46
نَحْنُ أَعْلَمُ بِمَا يَسْتَمِعُونَ بِهِ إِذْ يَسْتَمِعُونَ إِلَيْكَ وَإِذْ هُمْ نَجْوَىٰ إِذْ يَقُولُ الظَّالِمُونَ إِنْ تَتَّبِعُونَ إِلَّا رَجُلًا مَسْحُورًا

Ми добро знамо шта они желе да чују када долазе да те прислушкују, и о чему се сашаптавају кад неправедници говоре: „Ви следите само опчињеног човека!“
17:47
انْظُرْ كَيْفَ ضَرَبُوا لَكَ الْأَمْثَالَ فَضَلُّوا فَلَا يَسْتَطِيعُونَ سَبِيلًا

Погледај шта о теби они говоре, па онда лутају и не могу да нађу Прави пут.
17:48
وَقَالُوا أَإِذَا كُنَّا عِظَامًا وَرُفَاتًا أَإِنَّا لَمَبْعُوثُونَ خَلْقًا جَدِيدًا

Они говоре: „Зар кад се у кости и прашину претворимо, зар ћемо новим стварањем, заиста, да будемо оживљени?!“
17:49
قُلْ كُونُوا حِجَارَةً أَوْ حَدِيدًا

Реци: “Хоћете, и да сте камење или гвожђе,
17:50
أَوْ خَلْقًا مِمَّا يَكْبُرُ فِي صُدُورِكُمْ ۚ فَسَيَقُولُونَ مَنْ يُعِيدُنَا ۖ قُلِ الَّذِي فَطَرَكُمْ أَوَّلَ مَرَّةٍ ۚ فَسَيُنْغِضُونَ إِلَيْكَ رُءُوسَهُمْ وَيَقُولُونَ مَتَىٰ هُوَ ۖ قُلْ عَسَىٰ أَنْ يَكُونَ قَرِيبًا

или било какво створење за које мислите да не може да буде оживљено!“ „А ко ће у живот да нас врати?“ Упитаће они. Ти реци: „Онај Који вас је и први пут створио“, а они ће према теби да одмахну главама својим и да упитају: „Када то?“ Ти реци: „Можда убрзо!“
17:51
يَوْمَ يَدْعُوكُمْ فَتَسْتَجِيبُونَ بِحَمْدِهِ وَتَظُنُّونَ إِنْ لَبِثْتُمْ إِلَّا قَلِيلًا

На Дан када вас Он позове, ви ћете са захвалом да Му се одазовете, и помислићете да сте само мало времена на Земљи боравили.
17:52
وَقُلْ لِعِبَادِي يَقُولُوا الَّتِي هِيَ أَحْسَنُ ۚ إِنَّ الشَّيْطَانَ يَنْزَغُ بَيْنَهُمْ ۚ إِنَّ الشَّيْطَانَ كَانَ لِلْإِنْسَانِ عَدُوًّا مُبِينًا

И реци Мојим слугама да говоре само лепе речи: јер би Сотона могао посејати непријатељство међу њима, Сотона је, заиста, човеков отворени непријатељ.
17:53
رَبُّكُمْ أَعْلَمُ بِكُمْ ۖ إِنْ يَشَأْ يَرْحَمْكُمْ أَوْ إِنْ يَشَأْ يُعَذِّبْكُمْ ۚ وَمَا أَرْسَلْنَاكَ عَلَيْهِمْ وَكِيلًا

Господар ваш вас најбоље познаје: ако хоће, Он ће вам се смиловати или ће вас, ако хоће, казнити. И Ми ти нисмо дали власт над њима.
17:54
وَرَبُّكَ أَعْلَمُ بِمَنْ فِي السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ ۗ وَلَقَدْ فَضَّلْنَا بَعْضَ النَّبِيِّينَ عَلَىٰ بَعْضٍ ۖ وَآتَيْنَا دَاوُودَ زَبُورًا

Твој Господар најбоље зна оне на небесима и оне на Земљи; Ми смо једне веровеснике над другима одликовали, а Давиду смо Псаламе дали.
17:55
قُلِ ادْعُوا الَّذِينَ زَعَمْتُمْ مِنْ دُونِهِ فَلَا يَمْلِكُونَ كَشْفَ الضُّرِّ عَنْكُمْ وَلَا تَحْوِيلًا

Реци: “Молите се онима које, поред Њега, сматрате боговима – али вас они неће моћи невоље ослободити нити је изменити.”
17:56
أُولَٰئِكَ الَّذِينَ يَدْعُونَ يَبْتَغُونَ إِلَىٰ رَبِّهِمُ الْوَسِيلَةَ أَيُّهُمْ أَقْرَبُ وَيَرْجُونَ رَحْمَتَهُ وَيَخَافُونَ عَذَابَهُ ۚ إِنَّ عَذَابَ رَبِّكَ كَانَ مَحْذُورًا

Они којима се они моле и сами траже начин како ће што више своме Господару да се приближе, и надају се Његовој милости и плаше се Његове казне. А казне Господара твог свако треба да се чува.
17:57
وَإِنْ مِنْ قَرْيَةٍ إِلَّا نَحْنُ مُهْلِكُوهَا قَبْلَ يَوْمِ الْقِيَامَةِ أَوْ مُعَذِّبُوهَا عَذَابًا شَدِيدًا ۚ كَانَ ذَٰلِكَ فِي الْكِتَابِ مَسْطُورًا

И не постоји ниједно насеље које Ми пре Судњег дана нећемо да уништимо или да га тешкој муци изложимо; то је у Књизи одређено.
17:58
وَمَا مَنَعَنَا أَنْ نُرْسِلَ بِالْآيَاتِ إِلَّا أَنْ كَذَّبَ بِهَا الْأَوَّلُونَ ۚ وَآتَيْنَا ثَمُودَ النَّاقَةَ مُبْصِرَةً فَظَلَمُوا بِهَا ۚ وَمَا نُرْسِلُ بِالْآيَاتِ إِلَّا تَخْوِيفًا

А не шаљемо чуда само зато што древни народи у њих нису поверовали. Семуду смо као видљиво чудо камилу дали, али они у њу нису поверовали. А чуда шаљемо само да застрашимо.
17:59
وَإِذْ قُلْنَا لَكَ إِنَّ رَبَّكَ أَحَاطَ بِالنَّاسِ ۚ وَمَا جَعَلْنَا الرُّؤْيَا الَّتِي أَرَيْنَاكَ إِلَّا فِتْنَةً لِلنَّاسِ وَالشَّجَرَةَ الْمَلْعُونَةَ فِي الْقُرْآنِ ۚ وَنُخَوِّفُهُمْ فَمَا يَزِيدُهُمْ إِلَّا طُغْيَانًا كَبِيرًا

И казали смо ти: “Сви су људи у власти твога Господара!” А сан који смо ти дали да усниш и дрво уклето, у Кур’ану споменуто, искушење су за људе. Ми их застрашујемо, али њима то само повећава ионако велику охолост.
17:60

Превод: Rowwad Translation Center