Сура 12 Јусуф, ајат 51 – 53

1. قَالَ مَا خَطْبُكُنَّ إِذْ رَاوَدْتُنَّ يُوسُفَ عَنْ نَفْسِهِ ۚ قُلْنَ حَاشَ لِلَّهِ مَا عَلِمْنَا عَلَيْهِ مِنْ سُوءٍ ۚ قَالَتِ امْرَأَتُ الْعَزِيزِ الْآنَ حَصْحَصَ الْحَقُّ أَنَا رَاوَدْتُهُ عَنْ نَفْسِهِ وَإِنَّهُ لَمِنَ الصَّادِقِينَ

   „Шта је са вама било кад сте Јосифа заводиле?“ Упита владар. „Сачувај Аллаху!“ Рекоше оне, „ми о њему ништа ружно не знамо!“ „Сад ће истина да изађе на видело“, рече управникова жена, „ја сам га заводила, а он је, заиста, један од искрених.

   12:51

2. ذَٰلِكَ لِيَعْلَمَ أَنِّي لَمْ أَخُنْهُ بِالْغَيْبِ وَأَنَّ اللَّهَ لَا يَهْدِي كَيْدَ الْخَائِنِينَ

   То је зато да зна да га ја нисам преварила и да Аллах неће дати да се остваре сплетке издајника.

   12:52

3. وَمَا أُبَرِّئُ نَفْسِي ۚ إِنَّ النَّفْسَ لَأَمَّارَةٌ بِالسُّوءِ إِلَّا مَا رَحِمَ رَبِّي ۚ إِنَّ رَبِّي غَفُورٌ رَحِيمٌ

   Ја не правдам себе, душа је заиста склона злу, осим оне којој се мој Господар смилује. Мој Господар, заиста, опрашта грехе и милостив је.“

   12:53

Превод: Центар за превођење „Руввад“