Сура 11 Худ, ајат 84 – 95

1. وَإِلَىٰ مَدْيَنَ أَخَاهُمْ شُعَيْبًا ۚ قَالَ يَا قَوْمِ اعْبُدُوا اللَّهَ مَا لَكُمْ مِنْ إِلَٰهٍ غَيْرُهُ ۖ وَلَا تَنْقُصُوا الْمِكْيَالَ وَالْمِيزَانَ ۚ إِنِّي أَرَاكُمْ بِخَيْرٍ وَإِنِّي أَخَافُ عَلَيْكُمْ عَذَابَ يَوْمٍ مُحِيطٍ

   И Медену - посласмо њиховог брата Јофора. „О народе мој“, говорио је он, „Аллаха обожавајте, ви немате истинског бога осим Њега, и немојте из посуде за мерење и са ваге ништа да умањујете. Видим да заиста у обиљу живите и бојим се за вас казне на Дан који ће све да обухвати.

   11:84

2. وَيَا قَوْمِ أَوْفُوا الْمِكْيَالَ وَالْمِيزَانَ بِالْقِسْطِ ۖ وَلَا تَبْخَسُوا النَّاسَ أَشْيَاءَهُمْ وَلَا تَعْثَوْا فِي الْأَرْضِ مُفْسِدِينَ

   О мој народе! Посуду за мерење и вагу праведно испуните, и не закидајте људе ни у чему што је њихово, и не чините зло по Земљи неред правећи.

   11:85

3. بَقِيَّتُ اللَّهِ خَيْرٌ لَكُمْ إِنْ كُنْتُمْ مُؤْمِنِينَ ۚ وَمَا أَنَا عَلَيْكُمْ بِحَفِيظٍ

   Оно што вам претекне, а што вам је Аллах дозволио, боље вам је, ако хоћете да будете верници; а ја нисам ваш чувар.“

   11:86

4. قَالُوا يَا شُعَيْبُ أَصَلَاتُكَ تَأْمُرُكَ أَنْ نَتْرُكَ مَا يَعْبُدُ آبَاؤُنَا أَوْ أَنْ نَفْعَلَ فِي أَمْوَالِنَا مَا نَشَاءُ ۖ إِنَّكَ لَأَنْتَ الْحَلِيمُ الرَّشِيدُ

   „О Јофоре“, говорили су они, „да ли твоја молитва тражи од тебе да напустимо оно што су преци наши обожавали или да не поступамо са имањима нашим онако како нам је воља? Засигурно си обазрив и разуман!“

   11:87

5. قَالَ يَا قَوْمِ أَرَأَيْتُمْ إِنْ كُنْتُ عَلَىٰ بَيِّنَةٍ مِنْ رَبِّي وَرَزَقَنِي مِنْهُ رِزْقًا حَسَنًا ۚ وَمَا أُرِيدُ أَنْ أُخَالِفَكُمْ إِلَىٰ مَا أَنْهَاكُمْ عَنْهُ ۚ إِنْ أُرِيدُ إِلَّا الْإِصْلَاحَ مَا اسْتَطَعْتُ ۚ وَمَا تَوْفِيقِي إِلَّا بِاللَّهِ ۚ عَلَيْهِ تَوَكَّلْتُ وَإِلَيْهِ أُنِيبُ

   „О мој народе“, говорио је он, „шта мислите, ако ја имам јасан доказ од мога Господара, а притом ми је Он дао и лепу опскрбу?! Ја не желим да чиним оно што вама забрањујем; једино желим да учиним добро колико могу, а мој успех зависи само од Аллаха; у Њега се уздам и Њему се обраћам.

   11:88

6. وَيَا قَوْمِ لَا يَجْرِمَنَّكُمْ شِقَاقِي أَنْ يُصِيبَكُمْ مِثْلُ مَا أَصَابَ قَوْمَ نُوحٍ أَوْ قَوْمَ هُودٍ أَوْ قَوْمَ صَالِحٍ ۚ وَمَا قَوْمُ لُوطٍ مِنْكُمْ بِبَعِيدٍ

   О мој народе! Нека вас неслагање са мном никако не доведе до тога да вас задеси оно што је задесило Нојев народ, или Худов народ, или Салахов народ. А и Лотов народ није од вас далеко.

   11:89

7. وَاسْتَغْفِرُوا رَبَّكُمْ ثُمَّ تُوبُوا إِلَيْهِ ۚ إِنَّ رَبِّي رَحِيمٌ وَدُودٌ

   И тражите опрост од свога Господара, и онда Му се покајте! Господар је мој, уистину, милостив и Онај Који воли.“

   11:90

8. قَالُوا يَا شُعَيْبُ مَا نَفْقَهُ كَثِيرًا مِمَّا تَقُولُ وَإِنَّا لَنَرَاكَ فِينَا ضَعِيفًا ۖ وَلَوْلَا رَهْطُكَ لَرَجَمْنَاكَ ۖ وَمَا أَنْتَ عَلَيْنَا بِعَزِيزٍ

   „Јофоре“, рекоше они, „Ми не схватамо много тога што ти говориш, а видимо да си ти међу нама јадан; да није твоје родбине, ми бисмо те каменовали, ти над нама немаш моћ и не уживаш никакав углед.“

   11:91

9. قَالَ يَا قَوْمِ أَرَهْطِي أَعَزُّ عَلَيْكُمْ مِنَ اللَّهِ وَاتَّخَذْتُمُوهُ وَرَاءَكُمْ ظِهْرِيًّا ۖ إِنَّ رَبِّي بِمَا تَعْمَلُونَ مُحِيطٌ

   „О мој народе“, рече он, „зар родбина моја код вас има већи углед од Аллаха, а Њега сте иза себе одбацили?! Уистину мој Господар оно што радите знањем обухвата.

   11:92

10. وَيَا قَوْمِ اعْمَلُوا عَلَىٰ مَكَانَتِكُمْ إِنِّي عَامِلٌ ۖ سَوْفَ تَعْلَمُونَ مَنْ يَأْتِيهِ عَذَابٌ يُخْزِيهِ وَمَنْ هُوَ كَاذِبٌ ۖ وَارْتَقِبُوا إِنِّي مَعَكُمْ رَقِيبٌ

    О мој народе, чините све што можете, а чинићу и ја. Ви ћете сигурно да сазнате кога ће казна да стигне која ће да га осрамоти и ко је лажов. Па, чекајте пресуду, и ја ћу са вама да чекам!“

    11:93

11. وَلَمَّا جَاءَ أَمْرُنَا نَجَّيْنَا شُعَيْبًا وَالَّذِينَ آمَنُوا مَعَهُ بِرَحْمَةٍ مِنَّا وَأَخَذَتِ الَّذِينَ ظَلَمُوا الصَّيْحَةُ فَأَصْبَحُوا فِي دِيَارِهِمْ جَاثِمِينَ

    И када је наступила Наша наредба, Ми смо, из Наше милости, спасили Јофора и оне који су са њим веровали, а оне који су били неправедни погодио је ужасан глас и они су осванули у земљи својој мртви, непомични,

    11:94

12. كَأَنْ لَمْ يَغْنَوْا فِيهَا ۗ أَلَا بُعْدًا لِمَدْيَنَ كَمَا بَعِدَتْ ثَمُودُ

    као да на њој никад нису ни постојали. Далеко био Меден, као и Семуд!

    11:95

Превод: Центар за превођење „Руввад“