Сура 11 Худ, ајат 69 – 71

1. وَلَقَدْ جَاءَتْ رُسُلُنَا إِبْرَاهِيمَ بِالْبُشْرَىٰ قَالُوا سَلَامًا ۖ قَالَ سَلَامٌ ۖ فَمَا لَبِثَ أَنْ جَاءَ بِعِجْلٍ حَنِيذٍ

   И Авраму су дошли Наши анђели да му донесу радосну вест. „Мир Божји!“ Рекоше. „Мир Божји!“ Одговори он, и убрзо им донесе печено теле.

   11:69

2. فَلَمَّا رَأَىٰ أَيْدِيَهُمْ لَا تَصِلُ إِلَيْهِ نَكِرَهُمْ وَأَوْجَسَ مِنْهُمْ خِيفَةً ۚ قَالُوا لَا تَخَفْ إِنَّا أُرْسِلْنَا إِلَىٰ قَوْمِ لُوطٍ

   А кад виде да се њихове руке не дотичу хране, он схвати да су необични и осети страх од њих. "Не бој се!" рекоше они, "ми смо послати Лотовом народу."

   11:70

3. وَامْرَأَتُهُ قَائِمَةٌ فَضَحِكَتْ فَبَشَّرْنَاهَا بِإِسْحَاقَ وَمِنْ وَرَاءِ إِسْحَاقَ يَعْقُوبَ

   А жена његова стајаше ту, насмеја се, и Ми је обрадовасмо Исаком, а након Исака Јаковом.

   11:71

Превод: Центар за превођење „Руввад“