Сура 11 Худ, ајат 61 – 68

  1. وَإِلَىٰ ثَمُودَ أَخَاهُمْ صَالِحًا ۚ قَالَ يَا قَوْمِ اعْبُدُوا اللَّهَ مَا لَكُمْ مِنْ إِلَٰهٍ غَيْرُهُ ۖ هُوَ أَنْشَأَكُمْ مِنَ الْأَرْضِ وَاسْتَعْمَرَكُمْ فِيهَا فَاسْتَغْفِرُوهُ ثُمَّ تُوبُوا إِلَيْهِ ۚ إِنَّ رَبِّي قَرِيبٌ مُجِيبٌ

    И народу Семуду смо послали њиховог брата Салаха. „О мој народе“, говорио је он, „обожавајте само Аллаха, ви другог истинског бога осим Њега немате! Он вас је створио од земље и дао вам је да живите на њој! Зато Га молите да вам опрости и покајте Му се! Мој Господар је, заиста, близу и одазива се на молитве.“

    11:61

  2. قَالُوا يَا صَالِحُ قَدْ كُنْتَ فِينَا مَرْجُوًّا قَبْلَ هَٰذَا ۖ أَتَنْهَانَا أَنْ نَعْبُدَ مَا يَعْبُدُ آبَاؤُنَا وَإِنَّنَا لَفِي شَكٍّ مِمَّا تَدْعُونَا إِلَيْهِ مُرِيبٍ

    „О Салахе“, говорили су они, „ти си међу нама пре овог позива био цењен. Зашто браниш да обожавамо оно што су преци наши обожавали? Ми увелико сумњамо у оно чему нас ти позиваш.“

    11:62

  3. قَالَ يَا قَوْمِ أَرَأَيْتُمْ إِنْ كُنْتُ عَلَىٰ بَيِّنَةٍ مِنْ رَبِّي وَآتَانِي مِنْهُ رَحْمَةً فَمَنْ يَنْصُرُنِي مِنَ اللَّهِ إِنْ عَصَيْتُهُ ۖ فَمَا تَزِيدُونَنِي غَيْرَ تَخْسِيرٍ

    „О мој народе“, говорио је он, „шта мислите: ако је мени јасно ко је мој Господар и ако ми је сам Он милост дао, па ко ће од Аллаха да ме одбрани ако Му не будем послушан? Ви бисте ми само повећали моју пропаст.

    11:63

  4. وَيَا قَوْمِ هَٰذِهِ نَاقَةُ اللَّهِ لَكُمْ آيَةً فَذَرُوهَا تَأْكُلْ فِي أَرْضِ اللَّهِ وَلَا تَمَسُّوهَا بِسُوءٍ فَيَأْخُذَكُمْ عَذَابٌ قَرِيبٌ

    О мој народе, ево, ова Аллахова камила је знак вама, па је пустите нека пасе по Аллаховој земљи и не чините јој никакво зло, да вас не би убрзо задесила казна.“

    11:64

  5. فَعَقَرُوهَا فَقَالَ تَمَتَّعُوا فِي دَارِكُمْ ثَلَاثَةَ أَيَّامٍ ۖ ذَٰلِكَ وَعْدٌ غَيْرُ مَكْذُوبٍ

    Али, они је заклаше, па он рече: „Уживајте у животу у земљи својој још само три дана, то није лажна претња!“

    11:65

  6. فَلَمَّا جَاءَ أَمْرُنَا نَجَّيْنَا صَالِحًا وَالَّذِينَ آمَنُوا مَعَهُ بِرَحْمَةٍ مِنَّا وَمِنْ خِزْيِ يَوْمِئِذٍ ۗ إِنَّ رَبَّكَ هُوَ الْقَوِيُّ الْعَزِيزُ

    И кад је дошла Наша одредба, Ми смо, Нашом милошћу, спасили Салаха и вернике са њим од казне тога дана - твој Господар је, уистину, Моћни и Силни,

    11:66

  7. وَأَخَذَ الَّذِينَ ظَلَمُوا الصَّيْحَةُ فَأَصْبَحُوا فِي دِيَارِهِمْ جَاثِمِينَ

    а оне који су били неверници погодио је страшан глас и они су у својим домовима осванули мртви, непомични,

    11:67

  8. كَأَنْ لَمْ يَغْنَوْا فِيهَا ۗ أَلَا إِنَّ ثَمُودَ كَفَرُوا رَبَّهُمْ ۗ أَلَا بُعْدًا لِثَمُودَ

    као да ту никад нису ни живели. Народ Семуд, заиста, у свога Господара није веровао; далеко нека је Семуд!

    11:68

Превод: Центар за превођење „Руввад“